Srpski tehnički list
зидање 10 к -– јОођ =(10 х 40)
АЕ (Бом У ирј- 600, 53,67 дин.
159/6 за алат ит,д. 8.055 ' о сипиллањииниии шетали речне ла 3. 2-2 ла
13 61,70 дин.
42 —
34. Ограда од тесаника
1,0 га3 камена бр. 24. по 46,00 дин. 0,1 3 малтера под 32 ПОШЕ зидање као под 33 6,00, 53,97 дин. 15%/) алат итд. 8 ТО писма
15 62,10 дин.
(Наставиће се)
Ненолино решења државног савета у Француској.
ЈЕ
Држава не може бити одговорна за штету, коју је починила вода на оградном зиду каквога имања, које лежи поред државнога пута, а то с тога, што штета не потиче услед радова које је сама држава извршила на томе путу него услед радова које је извршио на сопственом земљишту сам сопственик, у циљу да од природног тока одврати воду, која је протицала са јавне чесме и са друма — а иза то не, што је с друге стране, штета наступила после јакога
пљусла и изузетних киша, што сачињава · случај неодољуве силе.
1 Услед недовољне количине канала општинске канализације нечиста вода из једне касарне није могла да отиче у реку по природном паду, него је упућена, но нарочитом општинском наређењу у ванрејонску ка: нализацију, која се изливала у једно приватно имање
| Испитивањем на лицу места показало се, да је грађење железничке пруге од М. у К., која сече долину А. једним насипом — имало за последицу да
сузи површину за отицање воде, која се излива из
реке А. Приликом велике воде од 25-ог окт. испод железничког моста, којим протиче поток М. појавила се бујица, која је дигла зиратну земљу и нанела шљунка па и уништила засађене винограде. У тако: вим приликама железничко друштво није имало право, што се позивало на случај неодољиве силе, па тражило да се ослободи сваке одговорности. Друштво је дужно да плати накнаду штете, која ће одговорити
вредности оном приносу, који губи сопственик због " поништених парцела.
ЦПослодавац није хтео да усвоји коначан обрачун, који му је поднео његов архитект споразумно са
и зато су сопственици имања тражили од државе накнаду штете,
Државни Савет налазећи, да је штета наступила услед. недовољне општинске кинализације, донео је
решење, да за исту (штету) има да одговара општина а не држава.
ПА
Архитекта Л. израдио је пројекат за измештај једнога дома за изнемогле и његову роконструкцију на другоме месту, и поднео рачун у 1,56%/, од вредности на име својега хонорара.
Варош П., није хтела да му исплати толики хонорар зато, што се по пројекту могло тек тада радити, пошто је исти поправљен и преиначен,
Државни Савет дао је вароши П. за право, налазећи, да утврђени хонорар од 1,66%, од вредности припада само за дефинитивно утврђене пројекте.
предузимачем, него је сам настао да обрачун реве дишу експерти, па пошто је предузимач г. С. пристао да се посао овако цени, то послодавац није више властан да тражи, да остане у снази онај обрачун који му је првобитно поднашан, него је дужан да усвоји оцену експерата.
шШ. :
Општина С. оспорила је исплату последње рате предузимачу А., међутим, показало се да она није била у праву. Предузимач је тражио за тим да општина плати накнаду штете због ове одоцњене исплате и интерес на дугујућу суму до дана исплате.
Решено је да предузимач има право само на тражени интерес и ништа више,
Ту, Општина С. наређивала је нредузимач
у израљу извесних вишкова, али је и предузимач
сам из сонствених побуда извршно неке радове, које су експерти
> ПР РНИНЦРОИЕИТРРЧТРЕННЕ
|
|