Srpski tehnički list
НД =
Међутим односи су На том друму кад је сезона извоза једва се сме нато-
још далеко неповољнији.
варити на два коња по 1000 килограма до 1500. Ра-
чунајмо чак 2000 килограмг и узмимо да је коњска снага око 60 килограма па ћемо добити да је отпор 2'60
60 006 т.ј. управо два:у: већи но на добром
друму и према томе би уштеда била не 3000 динара,
годишње, него 16%х3000==48000 динара. А ово је огромна цифра у билансу трговачког промета једне вароши, која броји једва 11000 станозника. У најнеа
згоднијем случају коштало би добро одржавање друма око 500 динара по километру, те би цело одржавање коштало: 6000 до 7000 динара, а преостајало би годишње око 40000 динара, које сад тако рећи једе
друмско блато и чагољ.
По овом — иначе сразмерно добром друму — може се судити, колика ли је штета од лоших друмова по целој Орбији. (Ова се штета свакојакс без ма и при. ближних и статистичких података не да срачунати, али се из досад наведеног може наслутити колико дубоко засеца у економске односе народа. Треба се само сетити оних мука и невоља што их имају само закупци поште у местима где немамо железница. Треба се сетити крајеви Орбије за време рђаве сезоне просто осечени од престолнице и центра управник власти. Треба се сетити како је зими путовати до Зајечара по ногом друму; како ли је тешко путовати од Ваљева до Ужица; треба се сетити још многих других тешкоћа и невоља па то упоредити с оном удобношћу, коју француским друмовима, који пролазе и кроз кршевитије пределе но што их је по Србији, па што више, кад се сетимо какви су друмови били по Србији за време Турака, онда ћемо готово „морати признати да смо у на штету
како су понеки
имате на швајцарским немачким и
том погледу далеко заостали иза западњак: сопствених интереса и да на том пољу и минстарство грађевина и наши инжињери и наше окружне и среске скупштине имају плодно поље рада, који ће донети народу много више користи но што доносе многи прописи устава и многе установе, које се са запада пресађују, можда без довољно критике, а свакојако без оправдане потребе.
Циљ одржавања друмова.
Једном добро израбен друм треба непрестано одржавати и исправном стању, тако, како ће вожња по њему бити у свако доба године при свакојаком времену добра.
Сасвим је природно, да се ово може постићи једино непрекидним надзором и непрекидцим радом на поправци свега оног, што се услед вожње поквари, Тако се доиста и ради у Француској, где су друмови доиста и увек у одличним стању.
Зарад тога је организовано нарочито особље које се стара о непрекидном одржавању а тако исто је у свако доба спремљен и потребан материјал и потребан алат, ца се одржавање врши, То особље има задатак, да поправља одмах, чим се што на друму поквари. Тај принцип зову французи Рететре ди ртола
а (бепр5. Код њих важи изрека; Кате ит рош а гетр5 с'евЕ 1' ахлопте Фез ђоппез тепасегез: (Учинити на време, то је основа добре ексномије.)
Организација друмског особља.
Друмови су подељени на веће и мање деонице. друмова воши врховни надзор шеф-инжењер. Под његовом управом и упуствима ради потребан број инжењера. Али и сами ови инжењери
имају у неколико
Над читавом мрежом
самосталаи рад у колико се тиче распореда рада и детаља извршења. Инжењери морају брижљиво лично прегледати сваки своју деоницу
друмова бар четири пута на годину, а по потреби и
више пута. Инжењерима помажу у раду млађи инжењери, Сопдисјецта, или инжењерски приправници. Свакоме
од њих додељена је толика деоница, да је могу брижпоред осталог посла — прегледати бар два пут месечно. Кондуктер издаје непосредно друмским десетаримз (ећећ сапбопјег5), води надзор над радом свију путара (сапћотегз), води бригу о њиховом владању, изриче им казне и награде. Кондуктер обилази своју деоницу пешице, а не на колима, како би мотао прегледати све појединости рада и како особљу по-
љиво =заповести би могао у свако доба дати требне налоге и обавештења. прикупи податке и проучи све што је потребно за реконструкци у друма и остале радове, који се покажу потребни. Он води надзор и над извршењем нових ра-
подручном Његова је дужност да
дова. Да би му се сачувао ауторитет пред нижим особљем, његов шеф, инжењер, непосредно нижем особљу, већ све преко кондуктера.
Има деоница где је сувише посла, ту се кондуктерима даје у помоћ нижи инжењерски лерсонал који
не даје никакве налоге
се назива сопш5. Извесан број ових сем тога врше и канцеларијске послове.
Путари (Сапбопјег5) најзад врше непосредно послове око одржавања друма у добром стању. Њихове су деонице 3—4 километра како је где друм и како су где мање или веће тешкоће око одржавања. Кад се деси, дз на извесној има да се изради убрзо много посла, који савладати, онда му се даје у помоћ извесан број надничара (аах Шалтез). Ово се избегава колико је могућно, јер су надничари скупљи но путари, а раде много мање и лошије.
Деонице путара груписане су у десетине (риса4ев); обично по 5 или 6 путара. Један између њих је старешина (десетар, сћеђ).
Овај има обично краћу деоницу но остали како би му преостало времена за надзор над осталом четворицом или петорицом, који су му додељени. Некад су ови шефови били без деонице али се показало; да је овако боље, јер и шеф радећи на својој деоници остаје непрекидно у пракси те може не само речима но и делом показати како треба вршити одржавање. Његова деоница треба да је најбоља и да служи за пример осталима, Он мора да обиђе деонице својих путара најмање једанпуг С тим својим обиласцима он реферише кондуктеру на нарочито спрем-
деоници сам путар не може
недељно: