Srpski tehnički list

о

БРОЈ 11.

ХТХ ГОД.

У Београду 16. Марта 1908. год

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИб

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

Канализација Београда.

П.

Из излагања у прошломе чланку видели смо колико је било лутања, колико је утрошено новаца и времена, док се у последњем часу није ударило правим путем и дошло до пројекта, који ће моћи да добије одобрење код свих надлежних инстанција. Тај пројекат израгио је год. 1904. г. Лушан Нинковић, као шеф Одсека за канализацију, кеј и пристаниште решавајући извесна питања споразумно са Стручним Одбором за канализацију. У самој ствари г. Нинкови је израдио два алтернативна пројекта. Код оба пројекта извршена је подела оба главна слива: савског и дунавског на горњу и доњу зону. Вода (метеорска и нечиста) из обе горње зоне води се гравитацијом у Дунав без обзира на водостање; а из доњих зона нечиста вода мораће се при већем водостању у Дунаву избацивати у последњи скупљач горње зоне. Главна разлика између првог и другог пројекта састоји се у овоме: код првога сви скупљачи горње зоне савског слива састају се у једној тачци на погодном месту, и одатле, најкраћим путем испод гребена, једним тунелом од 1730 мет. дужине одводи се петогубо разређена нечиста вода на дунавску страну; по другоме пак решењу пројектован је за обе горње зоне велики заједнички скупљач, који полазећи од границе рејона на савској страни иде око целе вароши до тачке у којој по првом пројекту излази тунел на дунавску страну.

С сбзиром на евентуалне тешкоће, које се могу појавити при грађењу тунела, г. Нинковић је у своме извештају, из кога ћемои ми узети главније податке за опис, препоручио извршење по другом пројекту. Међутим из разлога, који ћемо допније додирнути стручни експерти г. г. Фрилинг и Брикс и

наш Грађевински Савет дали су превагу првом пројекту са тунелом, те је исти и одобрен од стране Министра Грађевина. Ми ћемо се с тога ограничити само на опис одобреног пројекта, додирујући једновремено и неке измене које су предложене од стране

експерата или Грађевинског Савета.

Прва ствар, која има да се сврши при изради пројекта за канализацију јесте /0дела на сливове. У погледу природног отицања воде са атара општине београдске и околине имамо ове сливове :

а) непосредни савски слив,

6) . дунавски слив, в) слив Мокролушког потока, г) слив Булбулдерског потока и д) слив Топчидерске реке.

Кад се изузме слив Топчидерске реке, који је већим делом изван атара општинског и варошког рејона, онда површина осталих сливова износи округло 4300 хектара. Међу тим сва та површина није се могла узети у обзир при каналисању, јер велики део њен лежи изван атара општинског, а и положај већине сливова такав је, да се доцније, кад се укаже потреба могу независно каналисати. Због тога је од стране Стручног Одбора унета у програм за израду пројекта ова измена: „да се садањим генералним пројектом за канализацију обухвати поред површине непосредног савског и дунавског слива још и цела површина Булбулдерског потока, слив Чубурског потока, од слива Мокролушког потока да се узме цела десна страна од ушћа Чубурског потока до ушћа Мокролушког потока у Саву, а од леве стране да се узме падина, која почиње од Вшетечковог млина па преко стрелишта

изнад Топчидерског друма иде косом до