Srpski tehnički list

не Об ЈЕ

изнад Господарске механе а одатле на

ниже до савске обале,“ Овако редукована површина, која је

"зета обзир при изради пројекта за канау лизацију износи 1738 хектара, док у грани- |

цама доскорашњег рејона та површтна из“ носи свега 568 хектара.

Граница између горње и доње зоне према програму и пројекту г. Нинковића требала је да иде прво Сарајевском улицом, за тим Балканском до пресека исте са Босанском, одатле падином између Ломине и Босанске, поп Лукином, Богојављенском, па од прилике преко Саборне цркве а између улица; Рајићеве и Кнез Михајловог Венца да изађе на Калимегдан. На дунавској страни граница иде Душановом улицом за тим Баштованском до пресека исте са улицом Војводе Добрњца.

Ту се састају сви главни скупљачи, а ту је |

и излаз из тунела.

Грађевински Савет захтевао је да се ова граница измени и да слив између Косанчићевог венца и једног дела Кнез Михаиловог Венца уђе такође у гсрњу зону „јер он лежи доста високо и може да се спроведе такође у тунел“ Међу тим кад се мало дубље уђе у ствар овај захтев Грађевинског Савета није био ни у колико оправдан. Доиста тај део лежи доста „високо“, али да се мало боље заглецало у коте ситуационог плана и варијанту, која је била приложена пројекту, видело би се: да се сва вода овог слива мора скупљати на најнижем месту Косанчићевог Венца (где се исти сече са Дубровачком улицом) а одатле се у скупљач који иде ка тунелу кроз Поп Лукину и Босанску улицу може спровести једино новим једним тунелом, који ће бити дугачак око 340 метара, и који на половини своје дужине пролази испод комплекса од зграда на дубини свега 6– 8 метара испод терена !. Укупна површина овог слива који се по захтеву Грађевинског Савета има унети у горњу зону износи око четири хектара, према томе доња зона била би више оптерећена са просечном количином нечисте воде од 2 секундлитра или максималном количином од 3 сл.и то под претпоставком да цео овај крај спада по густини насељености у Г класу, што у ствари није случај. Годишњи трошкови око избацивања горњег вишка воде не би изнели по тачном рачуну ни |, амортизације оне суме која се мора уложити за грађење новог тунела. Међу тим при грађењу овог тунела могу наступити с обзиром на неповољно земљиште савске падине и местимичну малу дубину

тунела испод зграда такве тешкоће и непредвиђени издатци, да је збиља учињена греп ка што Одсек за канализацију и Стручни (Одбор нису настали свима силама да Министарство Грађевина. одустане од свога захтева. Сада ће пак још теже бити добити одобрење за измену пројекта, пошто би се на једном делу Поп Лукине ул. (око 80 мет. дужине) поред већ израђеног канала од цеви морао постављати нов бетонски канал, који би имао у себи да прими воду са Топличиног Венца и околних улица, пошто је из непојамних разлога при изради детаљног пројекта ова вода једним веома заобилазним путем одведена на почетак новог тунела на најнижу тачку Косанчићевог Венца, па тек онда тунелом у скупљач у Поп Лукиној улици, док је много природније и јефтиније било директно увођење те воде у скупљач, као

што је то у осталом на одобр-ном генералном пројекту и било урађено.

Цела површина Београда, која улази у горњу зону каналисана је по жолективном систему, за доњи пак савски и дунавски

слив постројиће се двострука мрежа канала,

"једна за метеорску воду а друга за нечисту.

Количина нечисте воде доњег савског слива износи 68. 5. |. а доњег дунавског 32. 5, 1. укупно дакле 100 5. 1. Страни експерти и Грађевински Савет дали су мишљење да се за издизање ове воде усвоји решење из другог-алтративног пројекта г. Нинковића и сагради само једна станица са црпкама, тиме што ће се главни скупљач доњег савског слива кроз град, природним падом (приближно 1:100) довести у везу са главним скупљачем доњег дунавског слива, те да се избегне грађење засебних инсталација за оба слива, као што је у [ пројекту било предвиђено. Кад је већ реч о подели на сливове нека нам се допусти да учинимо од своје стране једну примедбу. Као основа за израду пројекта узет је један план склопљен из првобитног регулационог плана Београда (без обзира на измене које су стално одобраване) и накнадних снимања околине београдске. На пресецима улица уписане су коте одобрених нивелета (и овде се није водило рачуна о изменама) и између ових интерполоване изохипсе. Без и једне коте по двориштима ове изохипсе, наравно, нису могле дати ни приближно тачну слику нагиба терена, Због тога је и подела и одредба величине сливова, који припадају појединим улицама за велики део Београда из основа погрешна. Нпр. за већину улица, које иду паралелно са изохип-