Srpski tehnički list

— 195 —

1960. т. лежи на 80 ли. јужно од средине; падови у томе ту-

Највиша тачка у тунелу од дужине, нелу сви су:'од улаза успон од 2 на дужину од '600 1. затим хоризонтала: од 200 гр. дужине, и најзед пал од 16%/ (о па 1160 т. дужине, до излаза.

Део трасе у долини В. Суваје; има такође највећих падова од 28%/, и кривине са . Водостаница је

најмањим полу-

пречником од 80 предвиђена у Оу-

ваји, између Кт. 37 -- 100 и 37 = 400 на коти 45703 та. Станична међуостојања следећа су: Св. Петка—Клачевица 5493 ! Клачевица— Јаворац У 00 а јаворац— Обрадова столица 4795 Обрадова столица— Суваја 5825.

јединичне предрачуна, који је саопштен експертима, обилато су прорачунате; казати, са резервом односно тачности количина унетих у прецрачун, да је 3850000 дин.

како га српски инжењери предвиђају, довољан.

цене може се дакле

предрачун ог

Петписани експерти обраћају пажњу:

1) Да је потребно извршити радове за консоли-_

довање и дренаже у усеку на Кт. 23 -- 000 до 23 -- 300 (јаркове озидане у малтеру, мале потпорне зидове на подножју косина усеке и дренове);

2) Да је потребно предузети нужне мере против блокова на пругу, при пролазу

пада стеновитих

поред стрмено одсечених косина; Реггтег ср: Виши инжењер путова и мостова. Директор. грађења француских државних железница.

3) Да је целисхолно повећати објеката,

отворе извесних који имају да пропуштају воду, а нарочите оне, које примају воду са оголићеног и врло стрменог спива

Експерти сматрају за потребно да овде учине једну примедбу, која им се намеће приликом ња ценовника предузимача Ш]ифера. Тај ценовник предвиђа за откопавање цене пргма категоријама ма-

испитива-

теријала; врло је тешко у пракса сложити се око категорије у коју треба уврстити маторијал неког усека или неког тунела; са таквом класификацијом изазивају се неразмршљиве теш «оће.

Експерти су мишљења, да би било целисходнс, нарочито за тунел, олклонити свако разликоввња откопаног материјала и предвидети само једну цену.

Та пракса усвојена је у Француској и примљена је усљед безбројних тешкоћа, на које се наишло у свима случајевима где је била предвиђена класификација откопане масе.

На завршетку, експерти сматрају за дужност да

одаду своје поштовање мудрој одлуци српске владе о напуштању радова у дефиле-у Грзе и у Честобродици, кад је наишла на теш«оће које се на тој траси налазе; та:о исто сматрају, да им ваља одати пошту истрајности и знању које су српски инжењери показали радећи на постављеном тешком задатку за прелаз честобродичке вододелнице.

Београд 26. Марта —8. априла 1908. год.

Обео ВегШе с. р. Виши иненектор н. к. аустријских државних железница.

"0 реформи хаше железничке тартре.

(Наставак)

Осим тога Дирекција је саставила таблицу у ко

јој су назначене даљине почев од 5 километара па до

1000 са једном завршеном зоном преко хиљаду километара и у свакој зони уписано је колико је путника преко године (све је састављено за 1901. год).

је дирекција поставила принцип да путничку тарифу треба склопити тако, да целокупни приход од путвика треба да покрије све трошкове око путничког промета; дакле и оне пода иђ и оне под с.

Е а А оатим 4 Му

њихови приходи таман су такви, покривају; дакле у Шведској тарифа не треба да се реформише < погледом на покриће трошкова.

Како стоји овај однос у Србији не може да се каже, јер за то немамо података али код већине немачких железница на путничком промету железница губи. Међутим Шведска је имала у тој години просечни приход од путничког километра 4,42 паре а српска

да трошкове

железница у истој години 4,98 а у години 1902 4,71 не рачунајући војничке возове. А немачке железнице 1901. г. имале су просечно 3,337 пара.

Но није једино просечни приход од километра главни фактор прихода но и просечна даљина путовања.

У Немачкој је просечна даљина око 20 киломежара у Шведској 42 а у Србији 67:8 километара. Дакле три пут већа но у Немачкој а једанпут и по колико у Шведској, И с тога у Србији баш они трошкови, који зависе од даљине путовања имују врло важну улогу у састављању даљинске тарифе. И код нас ће као и у Шведској трошкови који зависе од даљине путовања имати већу важност но у Немачкој.

Код Шведске реформе путничке тарифе карактеристично је да шведски парламенат захтева нижу путничку тарифу поред свег тога, што ће бити услед спу-

штања тарифе дефицита у путничком промету, чак с