Srpski tehnički list

— 289 —

карте и из званичних аката знаке за тај део пута јер фактички туда пута и нема.

У најновије време пак постоји иницијатива Министарства Народне Привреде и Министарства Грађевина да се просече пут: Одвојен од пута Љубовија Пецка под Прослопом код полусталног моста преко Љубовиће на том путу, па уз ЈЉубовиђу и Завојшницу преко СОуводања, долином Дренајићске реке и Обнице до Става (ваљевских) где би се везао са путем Ваљево — Пецка.

Овај пут не би искључивао пут пресо Прослопа Јер је пут преко Прослопа потребан, сем војних обзира. и за везу Шапца преко Црниљева или Завлаке и Пецке са ЈЊубовијом. Али овим путем уз ЈЉубовиђу, Завојшницу и т. д. добила би се погоднија и лакша веза Ваљева са Дрином односно ЈЂубовијом. Но без обзира на ту везу овај би пут био од неоцењене вредности за оне, са све четири стране, затворене долине реке ЈБубовиће и Завојшниц=.

Уз реку ЈЉубовиђу поређане су колибе са воћњацима — управо „друге куће,« — како их мештани називају. Многе од тих колеба мало по мало постале су праве куће тј, многи су се сељани издељени из задруге, досељавали и досељавају и данас и насељавају доличом ЈЉубовићђе ; нарочито из села Горње Оровице

По падинама ка ЈЉубовићи и Завојшници многе су храстсве и букове шумг, које престаревају и труну, пошто нема пута за извоз.

На многим местима уз ЈЉубовиђу и Завојшницу нађене су а и данас се истражују, бакарне, златне и друге руде, које би по причању стручних, биле врло рентабилне, кад би било пута до њих.

Уз ЈЉубовиђу на оно 11 километара има око 25 воденица, које због велике копичине воде, ни у најсушније доба године че пре-

гвоздене,

понеке и са три камена, стају млети, неколико срезова подринског и ваљевског округа.

И сав тај свет, који је упућен, да живи и долази у те долине уз ЈЉубовиђу и Завојшницу, једва на двоколици воловској превуче оно хране и потребног

те у њих долазе помељари из

материјала или на коњу пренесе, кад је лепо време а кад су опаке зиме, као што је редовно тамо, онда једва пешице дође или што пренесе на оном брдском кљусету које се као коза вере по оним врлетима.

Стога би требапо настати, да се што пре просече предвиђени пут уз ЈБубовиђу и Завојшницу, те да се непосредно околини а посредно и држави учини једна огромна корист.

Великих техничких тешкоћа нема.

Дужина пута кроз подрински округ била би око 12 Км. а толико исто, од прилике било би и кроз ваљевски. Просечан пад уз Љубовићу био би око 2%ба и даље могао би се пут развити са допуштеним падовима за окружне путзве.

На два места уз ЈЉубовиђу било би мало знатнијих радова у стени. И то одмах више полусталног

моста преко Љубовиће испод Прослопа, где би одвајање овога пута почело па за 203 м. код „ Склопа.“ Овде би најзгодније било пробити стену у дужини 70 — 80 м. Друго место мало већег рада у стени удаљено је око 6 километара од Оклопа, где су стеновита брда Сокољ и Тисовик стеснила ЈБубовиђу. Овде би било засека у стени на 180 — 200 м.

Још на неким местима уз ЈЉубовиђу и Завојшницу било би засецања и осигурања од реке.

С путем би требало остати увек на десној осушити:

јој и мање испресецаној страни ЈЊубовиђе и Завојшнице.

Али паметно би било, пошто је терен купиран, тахиметриски снимити главне контуре обеју страна тих долина, те на пренетој ситуацији повући трасу пута где би се можда показало згодније понегде прећи и на лезу страну Љубовађе,

Ово би требало Министарство Грађевина да изради нарочито у подринс«сом округу. Јер подрински округ има само једног државног инжењера — шефа грађев. одељка. Округ сад пак заузет је великим пословима — железница, осигурање Мачве, грађење зграде за првостепени суд — те не зна шта ће пре са самоуправним ннжињером а нема моћи, да чини велике личне издатке.

За Ваљевце овај би пут 610 још од веће користи но за подрински округ. Нарочито сад кад добија-

ју железницу. Јер би привукли једну више плодну и економски богату охолину себи. То ће пак најбоље знати колеге из Ваљева. 28 јула 1908. год. Шабац. Ј. П. 3. инж.

Грађење пруге Аранђеловац Пајковац. Напредовање радова.

Грађење ове пруге уступљено је предузимачу јула месеца прошле године. Од то доба прошло је већ годину дана, те се према досадањем напредовању радова и постигнутом успеху сада може ценити, када ће ова пруга бити готова.

Пошто је колега инж. Ј. Вид. у ранијим броје вима Орп. Техн. Листа већ изнео све податке и преглед ранијих радова око обележавања и грађења ове пруге, то ћемо данас изнети само преглед

о напредовању радова.

ми

Предузимач је отпочео рад на овој прузи августа месеца прошле године и то прво у мајланима. Земљани радови (почети су 21. августа, а зидарски на пропустима 10. септембра. У прошлој години рад није био интензиван јер је прво ваљало спремити материјал