Srpski tehnički list
" на пијацу тако зване
"ната не уступају тако лако пред тегобама, је у изгледу да ће им се труд богато наградити. По- |
— 349 —
зоравање, и то, често, са великим успехом. „Рад са најефинијим тестерама, длетима и другим алатима за пробијање баше спори тегобан, Бургија са дијамантским
врхом рабаше већ знатно брже. Тада дође на ред тер- '
мит, који, у вештим рукама, брзо топљаше сразмерно велике отворе и у најотпорнијим челичзим зидовима Тим се доведе у сумњу вредност и "најбољих каса. Тада индустрија ових, после великих“ напора, изнесе теомо-сигурне касе. Али суу томе међувремену достигли високи степен усавршења и алати за сечење, који, још помоћу кисеонично-водоничног или кисеонично-ацетиленског пламена, у кратком времену топљаху и пробијаху и најјаче лабћне панцир-плоче. Господа лопови користише се одмах овим новим успехом технике и отворише и опљачкаше прошле године у Антверпену једну касу помоћу ацетиленсхог бренера. Помоћу овога бргнера (Већпе ђтеппег) иде се брзо циљу, јер се њиме дају лако исећа браве и полуге. Истина, руковање и тајан пренос потребних и прилично волуминозних апарата (најмање две флаше компримованог гаса, бренер, црева, вентили и др.) тегобан је; али мајстори од за-
са сечењем
само око
што индустрија каса није више у стању израдити плоче, које би се оваквом начину разоравања одупрле, то се она, као што доноси ,Ргоштејеиз“ Видоша М:скепрбегавга, Вегп) послужила једним новим, интересантним среством, које, истина, не може дуварове касе учинити нетопљивим, алиих може учинити сигурнијим отежавањем манипулације: Озфегбао-Мегке у Аајеп-у, Виртембершка, наиме, меће иза прве, чедичне плоче дуварова својих каса и трезорских врата неку патен товану заштитну масу из које, при протапању и најмањег отвора, струји ка лопову велика количина отровних и делом експлозивних гасова која га за час опије, па и смрт проузрокује. Иза ове отровне масе
топлотни изолаторски слој, а иза ових су
лежи један
браве и полуге. Питање је сад колико ће се чекати,
док се први љубитељ тубе. касе, нпр. у рударској оп-.
реми за спасавање и:апаратом за произвођење кисеоника, не дадне на посао. 1. МО. "С 5 ОВ. Производња хинеског туша. Најбољи хинески туш производи се у провинцији Ањкил, и' отуда се разноси по целоме свету. Али најбоља роба се никако не извози из Хине
јер Хинези све своје писање врше четкицом и тушем ' За производњу туша употребљује се неко отровно уље.
једне нарочите биљке која се зарад тога у поменутој провинцији гаји. Уље се сагори заједно с машћу и фирнисом и чађи, продукат тога сагоревања служи као главни основни састојак за пронзвођење "туша. „Чаб- се помеша с "лепком и 'мошусбм-и мало златних "листића
па најзад ишара златом по, ; вода варира измећу 3,75 до 150 динара.
смештене,
Грађење окружне железнице Пожаревац Пе тровац. На првој лицитацији од 8. јуна ове године за грађење окружне железнице По жаревац—Џетровац биле зу свега две понуде: Јована Фоглера и Јозеф Блажека, предузимача, из Београда. Полшто по закону морају бити најмање три лицитанта, то се истога дана није могла лицитација извршити, него је одрем ћена друга за 22 јуни.
На другој лицитацији од 22 јуна ове године, биле су ове понуде:
1, Јована Феглера за 806,384.25 д.
2, Јозефа Блажека за 806,204-00 д.
3, Ђ. Златковића за 778,582:00 д.
4: . Новаковића за 707,399:50 д.
Ова би израда по одлуци одбора била поверена г. Сави Новаковићу, који није пристао на услове, који му је одбор пред-
ложио, то је због тога одређена тређа лицитација за 18. август ове године. |
На трећој лицитацији од 18 августа ове године, биле су ове понуде:
1, Јована Фоглера за 759,062'75. д.
2, Ђ. Златковића за 772, 08:00.
3. С. Новаковића за 774.444-50. ,„
4; 'Ристе Ристића за 732,902:50. „
Пошто су и на овој лицитацији све понуђене цене биле веће од предрачунске цифре, то је одређена четврта лицитац и ја за 6. септембар ове године. с
На четвртој лицитацији од 6. септемба ове године, биле су ове понуде:
1, Милорада Карамарковића и Миливоја Ж, Антића, за 683.195'00 д
2. С. Новаковића за 651,589:50 д.
3, Ђ. Златковића за 686,519:50 д.
Пошто је г. Сава Новаковић, дао најнижу понуду, то је окружни одбор решио; да се ова израда уступи г. Новаковићу коју је и Господин Министар Грађевина одобрио.
Предрачунска сума-за ову израду:била је: 695,357:25 дин.
- КОСТА СТАНИШИЋ — АТАНАЦКОВИЋ
УУ Земуну 13. ов. месеца преминуо је
Коста Атанацковић цивилни инжењер у пве-
ту своје младости у 29 години.“ Пок. Атанацковић' је по свршеном школовању на страни прешао у . Србију да: јој својим техничким знањем послужи,: Пошто је годину дана провео у: служби Железничке Дирекције морао се год. 1905. вратити у Земун својој породици, због. оронулог здравља. Неко вргме био је инжењер „Водне Задруге“ а последњу годину „дана цивилни инжењер у Земуну. Одмах по; доласку. у. Србију постао је редовним чланом нашега Удружења, чији је рад с интересовањем пратио све до смрти своје. Сви који су га познавали зна-
ли су. га кад вредног АЕ А М. тирани бла„ге нарави. 1 и40
на се“на дрвеном: наковњу: граскивасчеличним, певати ј -"Ватим, „се :у дрвеним калупима ,
Ч МАтрУћ лик је: Реде његовом. |) и > . + 5: % ти у% а ми“ » ,У.