Srpski tehnički list
- 413 —
Па кад би и било тако, ипак скупин жењера са свију крајева света не би био узалудан, јер је прекинуо залудне дискусије и пречистио је са застарелим правилима некадашњег искуства као н. пр. „роте а #етрз“ (крпљење друма местимице и чим се поквари), као и с претераним култом према блату и прашини као елементима који штите друм како су мислили стари чувари друмова.
Не треба жалити ни то што су погледи на гудронисање и на !аг-тасадат прикупљени у извештајима и коментарисани у седницама. Дебате, којима смо присуствовали у једној и другој секцији показале су, да искуства стечена или тражена од стране најсавеснијих инжењера нису била довољна увек да бране какав назор или да доведу до тачног закључка. Да је најзад и овде као иу свакој другој грани науке неминовно потребно, да се непрестано шаљу извештаји једној централи и да се врши непосредна контрола координирајућим опитима. Од сад ће континуитет у раду конгреса за друмове бити остварен дефинитивним удружењем, које ће са склопити по жељи г. Тимонова. На тај ће се начин у осталом поступно попунити многобројни недостаци, које је лако било обелоданити готово сваке седнице у поднесеним извештајима (уплив друма на кола, абање друма услед промета индустријских аутомобила или обичних аутомобила, уплив ширине наплатака, економски резултати гудронисања, (агтасадат, употреба соли и т.д.)
Како да се одреди уплив толиких фактора на тако замршена не питања, ако се притекне у помоћ методи компаративних експеримената и ако сваки не буде знао шта му је други који колега урадио и сазнао 2 Тиме се и може објаснити несигуран и неодређен састав појединих захтева.
Друмским ће инжењерима радови од првог конгреса бити од велике користи: одговор на поједина питања већ ће дати обим у коме ће се уписивати будући радови. Али изгледа да су организатори имали много општији циљ и много непосреднији: Друмови се кваре: лечите их! То је било главно члановима конгреса. УгессЕо, ситна калдруа, бетон, гудронисање (аг-тасадат све су то лекови који лече сваки у извесном случају; новим методама извршења и одржавања сви мајстори у неговању друмова биће од сада у стању да постигну, да им буде потпуно здрав друм кад се између сваког инжењера и циља који има да постигне не би испречио по један министар финансија.
Напомињемо свакојако, да добар начин гудронисања изгледа да је већ сад врло економичан и ми у том погледу можемо поћи и мало даље, но конгрес, благодарећи сопственим опсервацијама, које смо имали прилике да чинимо за време де_ сетине година. Рационолно одржавање помоћу гудрона у многим је случајевима мање скуло но обич-
но одржавање;“ али ова нова метода изискује међутим прве велике издатке, које јавни буџет (државни, окружни, и општински) није предвидео, што је у ствари препона да се тај начин распространи. Истина, та би се тешкоћа могла лако савладати у то-
ку неколико година. Што се тиче новог друма будућности, који је
врло различан од досадашњег, који толико допринесе развитку туризма у француској, не треба мислити да ћемо га скоро имати на расположењу. Тоје као какав лукзузан предмет, који је резервисан за буџет општег капитала и великих вароши. Већина наших друмова остаће оваква каква је, изузимајући детаљна усавршења која смо у нашем коментару нагласили. Неколики путови врло живог саобраћаја биће знатно поправљени, (местимице снабдевени горњим стројем од ситне калдрме, гудронисани или термакадамисани на прелазима) а врло ретко ће који друм бити потпуно преправљен. Радови конгреса у осталом показали су, да су мере, по изгледу ништавне, биле довољне да на шој дедовини (француској.) сачувају друмове потпуно у својој вредности Е. Сагагдапи Апсјеп ејеуе де 1" Есоје
Ројућесћтшупе [е Дете СП 31 Осјођге 1908.
ВОБОДЕЕВЕ
Радијум у саксонији. Према званичним извештајима нађене су у Саксонији воде, која садрже радијум, код Обервизентала, Вонкштареа, у атару С. Георгенштата код Брајтбруг-а и у околини Астенситока. Највећу количину радијума садржи вода код Георгентала у Фогтланд-у; Она превазилази у
| радиоактивности најјаче изворе Карлсбада: јер је | активност 538а Карлсбадске воде 47,5: ' ца и достиже према томе, једну трећину активности · најјаче до сада познате воле у С. Јоахимстату. Са.
једини-
ксонска влада издала је закон по коме истраживање и добијање материја с радијумом остаје право само државе да би се тиме спречила употреба тога блага од стране непознатих и на штету општих интереса.
Улице у Београду У Београду има данас 949 улица, у дужини од 99,720 километара, које запремају површину од 1,516,579 т“.
жу Не треба узимати у обзир гудронисање извршено на путу де Та Замће и де ја Глерре јер је ово вршено само зарад аутомобилске трке и под врло лошим и неподесним. приликама. Између тог гудронисања, тог површног поливања гудроном и методичног гудронирања друмова нема никакве везе.