Srpski tehnički list

–""тР „

БРОЈ. 2

ГОД. ХХ

У Београду недеља 11. Јануара 1909. год.

' СРПОНИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ |

САДРЖАЈ : „Ко у клин, ко у плочу!“ од Ј. П. 3. —(9— О свежем месу: превод од Ј. —(10)— Едисон о свом проналаску ливене зграде; превео Ј. —(13)-— _ Фотографско сликање елтктрнчких таласа превео Ј. — (14) 'Гравиметрична метода мерења висина са Константном осетљивошћу одЈ. —(15)— Железница у рејону вечног снега од Ј. — (15) Чудна особина платине од Ј. —(15)— Парзон-турбина од 12000 коњских снага ол Ј. —(15)— Испитни одбор за 1909. тодину —(16)— Вести —(16)—- Благајникова пошта —'(16)—

„Ко у клин, ко у плочу“ !

На податке и закључке у чланку: „Ко у клин, ко у плочу! слика наше државне администрације,“ у 50 бр. овога листа пр. г, од г. Бор., слободан. сам учинити неколико напомена.

Не само још 50 година господине Бор., колико је прошло нерешеном питању о установи путарасно ће проћи, држим, још 100 година а неће се то питање решити само једним општим расписом или општим правилима о постављању путара упућеним грађевинским одељцима из Министарства Грађевина. По том општем распису за постављање путара за све путеве у земљи могло би се закњучити: да многи тамо у централи држе: да за исправност свих наших путева недостају још само путари. Мени се чини опет, да многе наше централе подстичу рад по горњој: „Ко у клин, ко у плочу,“ кад издају врло опште наредбе за врло разне ствари.

Ја сам сигуран, да онај, који би имао тачну слику, рецимо о путевима у подринском округу, који, узгред буди речено, спада међу прве у погледу путева, не би при оваким околностима захтевао постављање путара или какву организацију сталног надзорног особља.

Путу који нема прописне кривине, прописне успоне, прописну ширину, но је све то у недопуштеним границама, који нема никакве чврсте подлоге, који нема исправних објеката, могу ли што учинити путари, ма их постављали и на сваки километар.

=

Али кад се наређује морају се постављати. МИ шта онда бива > Кад већ ни иначе путар не може ништа помоћи путу, нека се бар помогне каквом изнемоглом сиромаху, дајући му нешто ухљебија постављањем за путара. И јесу ли ту сад криви партиски људи и васпостављање окружне среске и општинске самоуправе после промене устава 1903. или „слике наше државне администрације“ 2

Па узмимо баш нека самоуправне власти тачно поступе, према последњем распису г. Министра Грађевина о постављању путара и надзорника; питање је, хоће ли моћи према истом распису поступити државне власти 2

Нека послужи за пример опет подрински округ. У подринском округу има што среских што окружних што државних путева око 700 километара. Нека је на толико путева само 70 путара и 7 надзорника. Над том надзорном организацијом водио би контролу према поменутом распису државни грађевински одељак. Грађевински одељак у подринском округу сачињава шеф одељка и нико више. Он је и шеф и инжењер и подинжењер и сва техничка лица. Непотребно је доказивати да такав грађевински одељак не би могао водити ни најповршнију контролу над организацијом за одржавање путева. А увек је боље и немати ту надзорну организацију за одржавање путева, но је имати без стручне кон-

троле и јаког стручног надзора.

Вероватно да има случајева у разним међусобним пословима државних и самоуправних власти, који су у великој дисхармонији. Али

за колико таких случајева имају заслугу све