Srpski tehnički list

— 221 —

же да пространо знање техничара користи и у оштрој управи земље, што је досаду главном било немогућно.

И код нас има тих аномалија јошу већој мери, и ако на први поглед изгледа, да смо у том погледу измакли од Немаца. Јер као што је познато. Ми смо имали инжењера директора железница, министра и председника општина. Али махом ти људи нису имали потребну спрему за администрацију. већ су радили како се код нас каже по здравом разуму. Но с друге странеопет ми и данас имамо окружних начелника а нарочито среских, који су свршили и 3-4 разреда гимназије. О. ни су старешине окружним инжињерима. Писац ових редова имао је прилике да као ок> ружни инжињер искуси сву горчину таквог старешинства. Имао је прилике да види како се с мало или ни мало знања управља највећим окрузимау Србији Јер срески начелник заступа често окр. начелника. Он издаје наредба и окружном инжењеру и лекару и ако су ово људи далеко веће спреме и ширих погледа но срески и окружни начелник који није свршио више од 3—4 раз. гимназије. У Немачкој су ти људи бар факултетски образовани правници те су колико толико изјед ачени по спреми с техничарима.

А сви ћемо признати да данас главни део живота народног пулзира ка пољу технике и да техника у главном креће унапред свеи

сва у животу народа и држава. Ј.

КАПДРМА У БЕОГРАДУ.

Извод из брошуре В. Н. Вуловића „Општински зајам од 60 милиона динара.“

Београдска калдрма и чистота вароши јесу предмет свагдашње повике на све управе општинске без разлике. Обична калдрма од лошег и трошног материјала, са огромним размаком камена једног од другог, јесте узрок несносној прашини, која у Београду влада. Неравност њена, ружи још више изглед многих и многих улица, које су и дан дањи нерегулисане, ненивелисане. Добро саграђена и добро одржавана калдрма утиче пријатно на сваког, а поглавито на стран свет, који варош посећује. За Београд се с правом вели, да је само по положају лепа варош.

Београдска калдрма не испуњава ни један услов, који се од добре калдрме тражи. Она је нееластична, неравна, производи јаку ларму и потресе. Велики део вучне снаге губи се при савлађива-

| њу београдске општине била је тада,

њу отпора на које кола наилазе. Пропушта водуи омекшава, квари подлогу. Троши се брзо; узрок је и великој прашини и блату. Тешко се'одржава у чистом стању — те не одговара захтевима хигијене. Није довољно стална.

Овај недостатак у доброј калдрми, једном од главних узуока да варош буде лепа, удобна и здрава за њене становнике, опажан је од давних времена. Године 1887, месеца априла, донео је одбор одлуку: „да се калдрмисање Београда, коцкастим каменом, у велико, изврши путем зајма, који би се исплаћивао из буџетске партије за калдрму.“ Председник г. д-р В. Ђорђевић у једном свом реферату одбору назвао је београдску калдрму: варварска калдрма,“

Изабрата је тада нарочита комисија, да припреми техничке услове, како би се могао расписати стечај за израду калдрме. Но немајући ни тачне квадратуре улица, ни регулационих ни нивелационих планова раду се није могло приступити.

Године 1888. септембра месеца изабрата је поново стручна комисија, која је поднела опширан извештај о калдрмисању улица, изложивши : врсте калдрма, добре и рђаве стране њихове. Предложила ја какве калдрме треба код нас градити, водећи рачуна о слабим материјалним приликама и фактичној потреби. Утврдила је најмању потребну суму коју треба у буџет сваке године уносити и сваке године утрошити. Извештај је примљен, комисији

| одата заслужена хвала — али се по њему није ско-

ро ништа радило. Комисија је својим извештајем утврдила да је: „За грађење нове и оправку старе калдрме од 1859

па до конца 1888 год утрошено свега сума од динара 1,064.61064 — дакле годишње просечно, Џао од 1,064.610 64 = 35.487'12 или у округлој

цифри 35 500 динара.

„Не осврћући се ни на што друго, кад погледамо само на ову суму, па узмемо у обзир да она није довољна ни за редовно и ваљано одржавање калдрме, која је пре 30 година постојала, а камо ли и за грађење нове, онде нам не може ни најмање чудно бити, што се наше улице налазе у овако жалосном стању;“

По списку улица, који је приложен том извештају комисије, а израђен у грађевинском оделебез Енглезовца, површина улица 931.461 м“, од којих је 8334.160 м“ долазило на пешачке стазе (тротоаре) а 597.300 м“ на коловоз. Узев просечну ширину улица 10м. дужина улица износила је 50 километара.

Просечна сума 35.500 дин. трошена је годишње на грађење и одржање калдрме од 1859. до краја 1888. године. Срахунато на квадратни метар излази да је трошено 4 односно 6 пара дин. узев целу површину односно само површину коловоза.