Srpski tehnički list

— 379 —

Канализација града Сарајева.

Према једном званичном извештају „главног поглаварства главног земаљског града Сарајева“ доносимо у кратким потезима опис извршене канализације Сарајева.

Канализација града Сарајева извршена је по систему спирања т.ј. људски и животињски измети долазе у главне канале већ у потпуно разређеном стању. Помоћу нарочитих направа у каналима, поменути измети или краће: каналска нечистоћа, помешана са водом, успори се у каналу, те да се отварањем ових направа створи брже отицање успорене нечистоће, и да се на тај начин нечисте материје одведу до главнога изливника.

Овај изливник налази се ван варошке области и то у реци Миљацкој.

Сам систем спирања дели се у сепарациони и мешовити систем. У мешовитом састему како метеорска вода тако и нечистоћа одводи се у један и исти канал док се у сепарационом систему употребљују два различна канала, при чему се одвођење метеорске воде врши најкраћим путем у најближи поток или Миљацку

Разлози за овакав начин одводњавања леже у самим орографским приликама Сарајева.

Мешовити систем, који обухвата равнији и нижи. део Сарајева, је и најгушће насељени део, са релативно малим падовима; док сепарациони систем примењен је на падинама, које су ређе насељене, а често пута са пустим површинама или баштама одвојене једна од друге“) Преимућство сеперационог система лежи у томе, што је одводњавање могућно и са сразмерно малим профилима канала, док се код извршења одводњавања на падинама, а по мешовитом систему, морају добити велике димензије канала. Према орографском облику Сарајево је подељено на МТ система.

[. мешовити одводњава површ. – 92,03 ћа П. сеспарациони леви н 49,21 , |. = десни " 58,26 , ПА ли леви а 87,80. ,„ М. ~ десни И [59:00 М!. мешовити систем - 149,19. ,„

„Свега: 589,49 ћа.

Одводњавање 1, Џи Ш система чинило је прву деоницу извршена, а системеју и УМ остале деонице извршења варошке канализације, које су се поступно извршавале, према величини срестава, која су стајала на расположењу. За поделу сепарационог система лево на Пи ЈУ и сеперационог система десно на Ши У нису постојали никакви технички разлози.

#) Оваква подела није се показала као практична, При канализацији Београда поступљено је сасвим обрнуто, и сепарациони систем пројектован за равне и ниске крајеве,

=“ Ур.

Разлика лежи само у времену извршења самих радова. Одводњавање М! системе омогућено је са изменом првобитно пројектованог главног изливника,

Раније пројектовани филтар за варошку нечистоћу, отпао је с тога, што су, чешће пута предузимана бактериолошка испитивања воде у реци Миљацкој показала, да загађивање воде у реци усљед непосредног увођења каналске нечистоће није битно веће од загађивања усљед пуштања канала од варошке кланице у Миљацку; да дакле количина бактерија у реци Миљацкој после тока око 2 км. од утока канала, дакле тамо где се прве куће налазе у близини Миљацке, усљед пречишћавања воде помоћу оксидисања и таложења није битно већа од оне количине пред самим уласком реке у варош. За извршење непосредног одвода варошке нечистоће у реку Миљацку иду у прилог још и разлози финансијске природе, пошто би извршење као и одржавање и функционисање филтра изазвало непотребне трошкове.

И у место извршења фплтра, главни изливник пуштен је непосредно у Миљацку изван варошког реона. Главни изливник пак тако је извршен, да се омогућава на тај начин и одводњавање железничког кварта и предграђа: Ново-Сарајево. Оваквим извођењем главног скупљача постао је М мешовити систем.

Дакле у Сарајеву је примењен у доњем делу вароши мешовити систем, а на левој и десној обали Миљацке сепарациони систем.

Нечиста вода из појединих система одводи се скупљачима, (колекторима). Ови скупљачи су на доњим границама појединих система и то: скупљач на кеју за мешовити систем, скупљач у улици Марије Терезије за систем леве и скупљач у улици Ћемалуша за систем десне обале Миљацке.

Општи положај канала је следећи: У улицама где долази само један канал, он је по могућству положен средином регулисане улице; у сепарационом систему, где долазе по два канала, сваки од њих положен је на одстојању 30 см. од осовине улице. У улицама „Куловића“ и „Ћумурџија“ где канали за потоке „Черишену“ одн. „Ћеврину“ леже у средини улице, положен је десно и лево од поточног канала по један канал за нечистоћу да би се омогућила лакша веза пограничних имања. Дакле у овим двема улицама имају по три канала.

Дубина канала варира између 2,50 — 5,50 м. Код сепарационог система канал за кишницу лежи 0,50 — 0,60 м. више од канала за нечистоћу. Спајање двају канала врши се код бетонских канала помоћу такозване трубе тако, да се обе осовине тангенцијално спајају. Висине бораца спојних канала

леже у истом нивоу. Услед тога се јавља водопад од мањег уточног у главни канал, а тиме се у и-

сто време избегава успор у мањем каналу.