Srpski tehnički list
— 293 —
СМЕДЕРЕВСКА ПРУГА,
(одговор „Трговинском Гласнику“)
Пошиповани Господине Уредниче
На крају свога чланка: „Трасовање и обележавање пруге Београд — веза са смедеревском пругом“ обећао сам одговорити непознатом писцу чланка који је изашао у бр. 200 „Трговинског Гласника“ а са потписом: „Један паланачки ћифтица инжењер“ Да бих испунио дато обећање, молим Вас Г. Уредниче, да дате места у ступцима „Српског Техничког Листа“ овим редовима, те да моје Г.Г. колеге и читаоци техничког листа имају прилике понова се уверити, са каквим се средствима служе људи при расправљању чи сто техничких питања, само ако су у питању њихови лични интереси.
Прелазим с презрењем преко свију алузија, које су управљане противу мога службеног рада, у изразима: познати трасер железничке дирекције и т. д. јер сматрам, да су други, компетентнији, позвати, да цене, да ли и у колико савесно и стручно вршим поверене ми послове.
Да бих писцу поменутог чланка у Трговинском Гласнику дао доказа, да се већ у почетку свога чланка служио неистином, напомињем, да сам поред контроле, која ми је поверена над трасовање преко 200 км. нових железница, ове о којој је овде реч и оне од Београда преко Лазаревца до Чачка, упоредно и једповремено и сам вршио трасовање и обележавање пруге Пожаревац—М. Крсна.
Да ли је цена, по коју је уступљено трасовање, нових железница приватним инжењерима, висока или ниска, није моје да ценим, но писцу поменутог чланка није нико стајао на путу, да и сам конкурише за овај посао, само ако се осећао дорастао за исти.
Смешно ми изгледају напори писца чланка Трговинског Гласнила, да докаже, да је законом предвиђено: „грађење једне сасвим обичне најпростије локалне пруге, која би везала Београд са Смедеревом «
Београд је са 'Смедеревом везан и данас поред воденог пута и железницом, што нам је свима врло добро познато. Питам вас господине „паланачки ћифтице“ инжењеру, каква би то железничка политики била, која би помишљала на грађење споредних паралелних железничких пруга, кад нам ни најглавнији правци железничке мреже нису изведени 2 Ко би градио „сасвим обичне најпростије локалне“ пруге са нормалним коло-
|
секом, кад се све наше споредне пруге граде узаног колосека 2
Но да видимо шта закон каже
Закон о 4 % зајму од 150 000 000 динара за грађење нових железница и т. д. од 15. децембра 1909 год. у своме 5 5. тач. 5. каже од речи до речи: “5) на грађење варијанте нормалног колосека Београд — Сме-
" деревска пруга 6000 000 динара,“
Шта је, дакле, меродавно, текст закона, или мишљење „паланачког ћифтице инжењера 2“
У каквој је заблуди писац чланка у „Трговинском Гласнику,“ кад тврди, да се за 6000 000 динара не може саградити нормална главна пруга од 50 км. дужине, доказује околност, што по предрачуну баш грађење ове пруге неће сразмерно много више коштати. Узевши законом предвиђену суму на 90 км. дужине излази, да на један километар долази 120.000 динара, а по генералном предрачуну пројектована пруга са тешким горњин стројем (38 кг, шина) а појачаним димензијама прагова и шљунчаног застора коштаће свега 136000 динара по километру, из чега се јасно види, да би пруга са досада њим типовима по километру приближно о нолико коштала, колико је и законодавац предвидео. Нека у осталом писац — „паланачки ћифтица инжењер“ загледа мало иу статистике коштања железница у осталим државама, па ће се уверити, да су грађене главне пруге нормалног колосека и много јефтиније од 120000 дин. по километру, што у осталом зависи поглавито од терена, преко кога прелазе. Нисам у сретним околностима, као што је то писац у Трговинском Гласнику, да су ми познате све махинације, које су по његовом тврђењу вршене за време стварања поменутог закона; али сам разумео текст закона, који свима нама мора бити светиња. Узимам овде за олакшавајућу околност писцу у Трговинском Гласнику то, што закон сигурно није ни прочитао јер да га је прочитао, сигурно неби онако резоновао.
Да идемо даље оним редом, којим је и писац чланка у трговинском гласнику ишао.
1. У овој тачци погрешио је писац на своју штету, јер ће нова пруга преко М. Крсне бити, рачунајући од Београда до В. Плане, дужа за 13 км. од постојеће главне пруге.
2. Укупна дужина тунела "на постојећој главној прузи од Београда до В. Плане износи; 1612,96 + 231,34 + 559,24 = 2403,54км.