Srpski tehnički list

— 385 —

ворна предузимача, који је посао извршио, најдуже пет годиима.

За време од две године по предаји радова, архитекта још наређује и води надзор над евентуалним накнадним довршивањима, која би била

потребна због неодржања уговора од стране пре-.

дузимача. У колико се трошкови око надзора могу предузимачу урачунати, платиће се архитекту.

Ни 6:

За обрачунавање награде меродавно је следеће;

а) Награда се обрачунава према стварној грађевинској суми. Ова обухвата укупне трошкове за радове на самој грађевини и око грађевине, изузев издатке за земљиште, хонорар архитекте и грађевинског надзорника, па и ако поједине радове укупно или делимично и сам сопственик издаје у израду.

6) Ако би се при изради грађевине захтевало суделовање архитекте при уметничкој изради намештаја или занатско уметничких предмета, или ако би се код објеката који су предузети по нормама за хонораре за [и [ класу грађевина, код појединих унутрашњих простора захтевала богатија архитектонска обрада, рачунаће се одговарајући додатак. в) Ако се по налогу или пристанку наредбодавца захтевају знатније измене у плановима одобреним од сопственика, онда ће се виши рад особено платити.

г) У случајевима где се не плаћа надзорник повећава се у одговарајућој мери хонорар.

(наставиће се)

РАД УДРУЖЕЊА

поводом пројекта Закона о уређењу Министарства Грађевина

К. Савић вели да Грађевински Савет треба да постоји; али је незгодно и железничка питања из Дирекције слати овоме Грађевинском Савету Железничка питања обично су хитна,те би требало ла такав Савет има и у Дирекц ји. Данашњи Грађевински Савет врло споро ради.

Ј. Стефановић вели, да је чланове Савета врло тешко кажњавати за нерад. Истина они што долазе нарочитим указом могу се и сменити, али се не може ништа онима што у Савет долазе по положају (чује се може да их казни као чиновника). К. Савић вели да треба да се Савет подели у секције, а седнице да се морају по закону или по нарочитим правилнику дјжати нпр, пип једанпуг недељно, те да се предмети не задржавају.

П. А. Димић ређа послове железничка дирекције, које треба да оцењује и о њима даје мишљење Грађевински Савет (трасирање пруга и т.д.)

М. Стефановић налази да питања о новим трасама не треба да решава Грађ. Савет, већ сама Земаљска Владл, пошто је то политичко питање.

К. Савић налази, да је конпетенција Грађевинског Савета за железничка питања слаба, и треба да постоји нарочит стручни одбор, који може та питања са компентзнцијом решавати Није ни

| Министарски Савет за то довољан. Не води сваки

Министар довољно бриге о саобраћајних потребама

| земље. ЈБуди, који хоће та питања да решавају

треба да су обавештени о њима. У француској,

| Аустрији и Русији постоје такви стручни савети као

стална тела. Наш железнички одбор није способан да те ствари решава.

У њему нема ниједног ни економа, ни војника ни геолога. Ни сви шефови у Дирекцији нису за то довољни.

М. Стефановић вели дз би данашњем железничком одбору требало додати још 3 стручњака: финансијера, екопома и стратега, па би то било довољко.

К. Савић вели да питања железничке политике треба решавати и са људима са стране, а питања унутарње политике са својим персоналом.

Вл. Митровић вели да се то може постиђи ако се у Грађегински Савет уведе потребан брожелезничких стручњака.

Ј. Стефановић вели да се ми удаљавамо од преомета. Ми нисмо одредили Грађев. Савету делогруг рада, па ни његов састав. Ми само изјављујемо своју жељу, а Министар има све то да реши.

Вл. Митровић тражи да се поброје важније ствари, које морају ићи пред Грађев. Савет.

К, Савић вели да би Грађев. Савету требало слати сва важнија питања грађевинске и железничке струке. Али је то за железничку Дирекцију незгодно. Тамо су предмети обично врло хитни. И садашњи Железнички одбор много отеже, а колико ли би то још спорије ишло код Грађевинског Савета; који би можда истраживао од Дирекције многе податке

| детаљне предрачуне ит.д. итиме ствари желез-

ничке још више задржавао.

Ј. Стефановић вели да је то детаљ. Железничка Дирекција биће као један стручни одељак при Министарству Грађевина.

А важније железничке ствари нису тако хитне. Полако ће све ући у колосек.

П.А. Димић вели, да Грађев. Савет може и брзо да ради, само га треба организовати како ваља и водити рачуна о његовоме раду.

К Савић тражи осим тога да се савет за хитне потребе може брзо сазивати. Наводи за при-