Srpski tehnički list

— 843 —

Чл. 9.

Ако би сопственик у погледу уметничке или конструктивне обраде грађевине или мера и распореда појединих делова захтевао у плановима изме не за које архитекта неће да носи одговорност, може архитекта оступити од погодбе. Сопственик ће у том случају платити хонорар за послове који су дотле извршени.

Ча, 10.

Архитект не може од предузимача

провизије или друге накнаде. Чл. 11.

За све односе који нису овим уговором регулисани вреде одредбе које су издане за чланове Швајц. Друштва Инжењера и Архитекта од Марта 1899 г. за хонорисање архитектонских радова.

Особене одредбе

примати

у два примерка написано

Сопственик Архитект

РАД УДРУЖЕЊА

поводом пројекта Закона о уређењу Министарства Грађевина.

Вл. Митровић, брани предлог, и зато је да буде само један Грађевински Савет и за Министарство Грађевина и за Дирекцију.

После тога је и ова тачка примљена по предлогу. 5) 0 Грађевинским Управама.

Потпредседник објашњава предлог, по коме су грађев. Управе независне од полиције проширава им се делокруг рада, а дају им се и права. По овом предлогу Грађевинске управе имају своје помоћно особље; надзорнике, цртаче, приправнике, и админ. чиновнике.

Ј. Стефановић наводи како се одвајање Грађевинских Управа од полиције иу Аустрији непрестано тражи. Истина правници обично веле да техничари сами незнају да администрирају. Али то не стоји. Администрација се и код правника учи у пракси, те се и техничари могу извежбати и бити добри администратори. Они неће бар правити стручне техничке грешке, а у данашњи живот техника је свуда уплетена. Налази да је предлог о организацији Грађев. Управа добар и треба га усвојити.

Потпредседник пита да ли је ко противан оваквом предлогу о Грађев. Управама.

Јов. Симеоновић слаже се са поднетим нацртом и налази да је предлог о Грађев. Управама врло добар.

П. А Димић објашњава да Грађев. Управа може по потреби деташирати инжењере и у друга места своје области, а поред тога имаће и своје административно особље.

М. К. Поповић вели да у том погледу Грађевинске Управе треба организовати слично садашњим железничким секцијама,— са надзорницима и осталим потребним административним особљем.

Ј. Стефановић напомиње да ће установа грађевинских надзорника добро доћи за несвршене техничаре који су пропали као инжењери, али могу бити одлични надзорници.

6. Установа грађевинских надзорника и помоћног техничког особља примљена је по предлогу, а тако и

Ту Установа“ средње техничке школе за образовење грађевинских надзорника и грађевинара такође је по предлогу примљена. У тим школама да буду наставници искључиво инжењери-архитекти и стручне занатлије.

8.) Регулисање односа између Мин. Грађевина иокружних одбора, самоуправних као и опшсинских инжињера — да се постави на здраву основу. И ова тачка прима се.

9), Однос цивилних инжењера према држави као ипрема осталим властима и грађанима. Заштита њихове професије, као и заштита техничких послова и грађана од несавесних и неспремних назови инжињера и варалица. — И ова се тачка прима по предлогу.

10) Квалификације за јавнепредузимаче грађевинаре, прописати законом и довести у склад са новим законом о радњама. Неспремни и неписмени предузимачи стварају неприлике и надзорним органима и властима и самим пословима. Нико не сме правити и продавати ђезвице, које вреде само грош, ако није добио за то одобрење; нико не сме правити и продавати опанке без калфенског и мајсторског писма, али је за то

_ данас слободно свакоме правити грађсвине —па чак

и државне, које коштају по неколико стотина хиљада динара, и ако о томе нема ни појма; — те је и ова така примљена по предлогу.

10) Да се прошире права начелника Мин. Грађевина, да могу и они одобравати мање пројекте, и исплате као и давати особљу мала осуства.

Д. Мирковић вели да то право и још у већем обиму треба дати и Грађевинским Управама.

П. А. Димић вели, да о кредиту стављеном на расположење за све мора водити рачуна само један човек, тако, да задовољи све најпрече потребе иначе ако би сви грађевински одељци имали права да одобравају кредите, онда би једни имали сувише