Srpski tehnički list

— 346 —

општинске политике окрећу се и врте у.

месту...

И као са Колумбове лађе викнуо је први: хоћемо странца, дајте странца да нам уреди Београд! Други сви као дављеници прихватише: тако је, кад међу нама, нај јачим партијама нема стручног човека за то, нема га нигде сем на страни !

Решише дакле да се доведе стручњак са стране, који ће уредити Београд. Он ће доћи и прво ће се упознати са нашим приликама. Видеће све, и више но што и сами одборници желе. Видеће тај страни стручњак, што ми одавно гледамо, да ни сам Општински Одбор незна шта хоће. Један тражи од тога странца да „створи план за уређење вароши“ (речи једног одборника), други тражи да он буде референат по свима техничким гранама! Тај ће видети ово опште стање, у коме се креће српска техничка струка и цео наш друштвени и политички живот, те нити ће се он за кратко време свога боравка међу нама моћи

ј средини, нити ће општински

да нађе у овакој одбор, овакав какав је, умети да му помогне

да се размрси онај сплет од питања, онај Гордијев чвор што се зове — уређење Београда- Општини требају :

довршење катастра,

регулација,

канализација |

ВОДОВОД,

као главни послови, које треба што пре довршити, сем осталих скоро исто толико важних. Сви ти радови спадају у разне струке инжењерства. Нема тога, који се може назвати техничаром стручњаком ни у двема од побројаних радова.

Каквог стручњака тражи Одбор са стране»

Не изгледа ми Одбор неозбиљан кад тражи једног стручњака на уређењу неке велике вароши2

Суд, који треба да је сам носилац и представник једне општинске политике не зна ни какве радове има да предузме ни какве стручњаке тражи. Тражи да му то каже онај стручњак сајстране!

Кад ово не би било скопчано са издацима, које ми сви грађани сносимо, било би смешно. На грдње онаких одборника ми би смо се смејали. Али је иначе ствар жалосна и за негодовање.

Нека дође и тај стручњак са стране, па ће сеион уверити да ствари наших општинских политичара иду жалосно.

В.

Железнице, Што 06 подижу приватним ка

питалом И окепловтишу у приватној РЕЖИЈЕ,

1. Подринска окружна железница.

Ову је пругу подигао Округ Подрински.

Дугачка је 60 Км. — Везује места и станице: Шабац — Сава, Шабац — Штитар, Дубље, Змињак, Прњавор, Ново Село, Лешницу, Липницу, Лозницу, и Бању Ковиљачу. Ширина колосека 0.76м.

Терен кроз који пролази раван је; тежих објеката нема — Предата је јавном саобраћају. 18. јула 1910. год.

За сада има возни парк: три локомотиве тендерске, пет путничких (класа) вагона, један фургон (за пртљаг), петнајест Н, четрнајест Ј, два М. и четири К. вагона — товарних.

До сада је за ову железницу ангажовано око 2,500000 дин. То ће рећи да кило-

" метар стаје: 41667 дин.—

Како је ова пруга предата јавном саобраћају за превоз путника и робе, а положена у врло повољном и плодном терену, то

јс очекивати незнатну режију а знатније при-

· ходе. До сада се највише превозила хранаи

дрва.

Класификација робе, тарифна шема и тарифни барем је као и код тарифе за уске државне железнице. Путничка тарифа је исто тако. Одступање је од ове само код основне дужине за рачунање возарине, у место 10 Км. 5. и што се даље дужине заокружују од километра до километра. Сви прописи, закони и одредбе за државне железнице, вреде и за ову.

Помоћно средство овој железници данас

је телефон, којим станице међусобом саобраћају. Данас ова железница има везе саобраћајне са паробродским друштвима у Шапцу, на Сави. У будућности ће добити по свој прилици везу са железницом од Ваљева. (Тврде да се ова пруга ка Ваљеву већи обележава).