Srpski tehnički list
— 847 —
За један месец (Септембар) за колико је време ова железница у саобраћају, био је приход према режији као 4:3.
Ако би се према овоме смео да направи закључак, претпостављајући да не наступе никакве ванредне прилике, које би изискивале веће издатке на режију; онда уложен капитал доноси једва 1,6 "о, те би округ имао да доплаћђује између 44 и 5.4%. Али није немогуће очекивати и много веће приходе, пошто железница пролази кроз веома плодне равнице, кад се мештани навикну на железницу и кад се возни парк повећа да може целокупну робу и путнике примити.—
Похвална је ова ствар. Управа одмах у почетку показала је вољу да подесном тарифом повуче све путнике на железницу. Она при рачунању тарифе за путнике заокружује растојања ваћа од 5 км. од километра до километра, те тако путник плаћа стварно пропутовани пут. Ово је, рекосмо, добра намера. Хоће да привуче и оне путнике, који би,“као и свуда конзервативни, ишли поред железнице пешице а гледали у њу.
Закон за пријем особља у службу на овој железници вреди исти који и за државне железнице. И сви прописи и правилници, који из тога закона потичу, вреде и за ову железницу. Према томе социјалан положај особља на овој железници у свему је раван положају особља на државним железницама.
Плате управи одређене су данас овако: директору систематска плата 6000, додатак 3000, нижем органу 5000 и 1000, трећем 4000 дин. на годину. — Ако се узме само по два службеника на километар (на државним железницама је било у 1908 год. 4.74) и узме да двадесет морају имати плату најмању просечно, 2000 дин. а осталих сто: 1000 дин. на годину, онда би лични издатак био годишње око 160000 дин. Међутим јасно је да је ова сума мала; јер се код приватних железница не служи јефтиније него код државних, пошто нема свих оних услова које државна служба даје. И на одржавање пруге мора се оволика сума ангажовати.—
Из свега овога излази, да ће режија бити скупа и да округ за своју железницу мора доплаћивати а доплаћивање пак изазива прирезе, који народу тешко падају. Ако се ускоро не добије веза са каквом другом железничком пругом и ако не буде било некога необичнога саобраћаја, ова ће се железница мучно да одржи. Како је народ поред ове пру-
ге продуктиван као и народ поред других пруга у земљи — он ништа савршеније и ништа више не даје — и ако режија остане као што смо рекли, пошто се ова железница не може некако изузетно експлоатисати, па ни онако како то предлаже г. Милош В. Илић инжењер, у „Техничком Листу“ бр. 31. то да би се ова група у будуће одржала, мора прећи у државне руке. И онда ће бити могуће рационалније експлоатисати је. Јер би лични издатак на централу отпао пошто би он био општи — а лични издатак на возно, машинско, пружно и станично особље би био много мањи. Мањак у суми за амортизовање капитала, уложеног у ову железницу накнађивао би се из општих железничких прихода, као што то бива данас и за неке железнице ускога колосека у државној режији
Сви ови закључци речени су хипотетично пошто се за овако кратко време рада не дају правити прецизна суђења. А и без тога људи који се стално баве привредним-економно политичким питањима, веле, да се из ових области друштвених наука не могу са поузданошћу чинити тачни закључци и кад многа факта стоје на расположењу. У толико се мање данас овде може прецизан бити. Не сме се сметнути са ума да саобраћајна .кампања на овој прузи траје само јесењих месеци а да остало време у години саобраћај спадне у главном на превоз дрва и путника. А приходи од свих транспорта, на прузи која нема везе са другом којом железницом и која не везује веће потрошачке центре, — нису и не могу бити неограничени.
Ово је било написано много раније но што је г. Јов. П. Зрнић, инжењер публиковао извештај о овој железници поднесен окружној скупштини (види „Технички Лист“ бр. 42. од 17. октобра 1910 год.)." Међутим и после тога извештаја ја остајем при овоме своме мишљењу за сада. Истина, слажем се са г. Зрнићем односно података о приходу. Али и тврдим да се г. Зрнић задржао само да говори о приходима. За мене су пак расходи од исте вредности, па и веће но приходи. Може бити да ће приходи достићи 246, 587 или 4742 дин, по Км. Али је то сапрема ономе што сам горе рекао, неће бити ни пару јевтиније, ако се много што шта неби појевтинило у режији. Може бити одговориће ми се да је округ и народ једва дочекао да има своју железницу и да ће радо уз порезу плаћати ануитете засвоју железницу — буду-