Srpski tehnički list

датке податке о рађању и умирању у Београду за 14 година од 1882 до 1895 године и том приликом констатовао сам; да „туберкулоза међу свима (б0лестима у Београду заузима највидније место и да стално расте у Београду“ Тако док је 1882 г. умр“ ло свега 738 лица и од ових од туберкулозе 179 или 528 на 100.000 становника дотле је у 1895 год. умрло свега 1470 лица и од ових 398 или 674 на 100.000 становника. — наставиће се —

Вештачки камен из угљене киселине и креча.

н Познато је, да се вештачки камен може до]

бити ако се пусти, да гасовита угљена киселина (СО) под притиском утиче на креч. Али овај је начин заметан а и резултат није са свим задовољавајући. Радећи са гасовитом угљеном киселином потребни су судови, који су врло јаки и који мо-. рају бити у херметичној вези са балоном у коме је течна или компримована угљена киселина или са компресором Пошто у овом случају стврдњавање почиње с поља, па се шири у унутрашњост, а пошто је ухваћена скрамица врло чврстами непропустљива, то је тиме отежано продирање угљене киселине у унутрашњост масе и продукат испада нехомоген,

Овај се недостатак може отклонити тако, да се истуцан креч жив или угашен меша са чврстом угљеном киселином, смеша се у калупе пресује или набија, затим, се ови затварају и пушта се да се маса у њима стврдне.

При скамењавању наступа знатно нарастање и ова врло густа маса заптива сама од себе калуп. Добијено тело је изванредне густине и једначи се са природним мрамором.

Због нормалног притиска услед нарастања приликом скамењавања пријањају по правилу тела јако за калуп. С тога је препоруачљиво унутађње површине калупа превући каквим од познатих срестава или их натрљати згодним телима, н, пр, графитом, или премазати каквом лако топљивом металном легуром, тако, да се ново добијено тело загревањем може лако одвојити од калупа.

Справљање чврсте угљене киселине, потребне за ову операцију бива најлакше на тај начин, што се угљена киселина пусти да нагло улази у један простран суд, који је везан са једним спроводом за сисање., При овоме се, као што је познато, угљ, киселина толико охлади да се велики део њен претвори у чврсто тело у виду снега. Део што испари извуче се помоћу онога спровода и употреби понова за компримовање,

| додатком уме или

— 104 —

Препоручује се креч и калупе пре мешања са угљеном киселином охладити, да се при мешању не би изгубио један део угљене киселине,

При једном опиту радило се овако. Измешали су једнаке тежине угљене киселине у снегу и креча у прашку и ову смешу набили мало по мало у

| калуп, Напослетку су насули озго навршак од сме-

се, калуп затворили поклопцем и стегнули га у једне менгеле. Креч су били добили у прашку од једне тамошње фабрике. Чврсту угљену киселину добили су, као и обично, кад су пустили да из једне обрнуте боце излази хватајући је у вунену

| кесу. Могуће је да се при овоме кондензује и вла-

га на угљ. киселину и па тако олакшава везу.

За нарочите сврхе може се кречном прашку додати и друге материје, нпр. боје, даље се може иловаче произвести камење, за литографске послове.

При даљим опитима утврдило се да је при-

· Суство извесне количине воде заиста корисно. Во-

да се меша са чврстом угљеном киселином прскањем, а може се употребити и у виду снега или истуцаног леда.

Изгледа, да угљена киселина при овоме игра. двојаку улогу. С једне стране отежава реакцију између креча и воде, која почиње поглавито тек пошто је маса измешана и у калуп набијена. Тиме се спречава да се креч гаси ван калупа, чиме се само добија растресит прах. У исто времо опет постиже се угљ. киселином врло равномерна мешавина воде са кречом.

Један велики део угљ. киселине испарава пре него што маса дође у калуп и спречава при том наступајућом хладноћом превремену реакцију. Остатак угљ. киселине дејствује пак на постељено_ образујући се хидрат претварајући гау карбонат те натај начин утиче на масу да стврдњава у камен.

Нин. Сгогв:

РАД УДРУЖЕЊА. Поводом пројекта закона о уређењу Министар-

ства Грађевина,

Ј. Смедеревац истиче да се инспекције заводе највише с тога да за мање послове могу давати одобрења. У сваком окружном месту да буде по једна секција, али да се она састоји из 2—8 или више инжењера, а не само једног.

„Д. Маслаћ објашњава да је при изради предлога изостао лични састав секција. Наводи да ће инспекције израђивати пројекте и за све сносити главну одговорност. Секције долазе као одељци по