Srpski tehnički list

— 172 —

штина и држава—има права да намеће појединцима извесне обавезе у интересу општем и да им ограничава слоболу, као што је н. пр. калемљење противу великих богиња, изоловање заразних болесника, дезинфекција ствари и т. д, онда с друге стране и грађани једне општине имају права да захтевају од своје самоуправне општине, да предузима све мере предохране и уклања све што би њиховом здрављу могло шкодити, јер је само правна општина дужна да се о томе стара. Ово нарочито важи за снабдевање вароши добром пијаћом водом и уклањање нечистоће варошке, као и за предохрану вароши од заразних болести.

И ако, гослодо, општина услед немара или неспособности своје управе не би била у стању да то учини, грађани би требали да имају права да траже чак накнаду од своје општине за причињену им штету у погледу њиховог здравља.

Неоспорна је дакле ствар, господо да је општина одговорна за здравље својих грађана.

Ето, господо, зашто нам треба специјалан закон за општину Београдску. Он је, као што видите, неопходно потребан и пре свију других радова у Београду.

Као што је познато, постоји већ две године израђен пројекат закона о општини београдској од стране суда општинског али њега је сигурно већ попала прашина у неком министарству.

2. Техничке мере за осигурање здравстзених прилика у Београду имају задатак да уведу и створе у Београду хигијенске услове. Ове се мере тичу не само хигијеничара лекара, већ и техничара и финансијера, који имају да се постарају за материјална средства, да се оствари све оно, што препоручују лекари и траже техничари. Финансијска је страна код ових мера врло важна, јер све техничке мере за санирање једне вароши коштају поваца и то врло много новаца. Хигијена је, господо, врло скупа, али не треба никада заборавити да новац, утрошен на санирање вароши, није бачен у мутну Марицу, он је на против продуктиван, јер се враћа становништву у другом облику. Смањујући у Београду смртност и побољевање техничким мерама, увећава се на тај начин сума људског рада и економише људски живот, а живот је човечији капитал који се не сме никако занемарити.

То ваља да знају не само Београђани, већ и наши државници политичари без обзира на странке којима припадају. Све што се чини и потроши у хигијенском погледу за подизање вароши иде у корист самих грађана тих вароши.

„Ргштшт ујуеге,“ (дајте нам да можемо ж:вети) говорили су још стари Латини.

Колико једна добро уређена варошка општина троши на хигијенска циљеве види се из ових цифара, које је Минхен утрошио, не рачунајући у

то, што је држава за његово подизање утрошила.

Тако од 1870 до 7900 г. Минхен је утрошио на хигијенске циљеве 55.424.600 марака или 72.052.180

динара, што је долазило годишње на 1090 становника у маркама.

за водовод канализ. болница кланице гробље Свега за 1870—80 г. 247 439. 138 2005 202 3031 „7881—85 „ 4946 1785 720 46 — – 6897 „ 1886—90 ,„ 944 3691 — 179 345 5163 „ 1891—95 ,„ 2268 3404 578 128 308 65686 „ 1896—900 „ 2297 3850. 873 901 7082 8958

Али је зато Минхен једна од најлепших и најздравијих немачких вароши, којл напредује у сва. ком погледу, док је пре свога санирања била једна од најнездравијих немач«их вароши. у којој је било стално легло тифуса и др заразних болести.

Београд је, господо, до сада утрошио на сзоје санирањс свега 10.000 000 динара, што се мора сматрати као врло мала сума.

Његов санитетски буџет за 1910 годину изнео

је свега: Санитет, лични издатци 97.830 дин. По онкови ни алат = > 2200, <> Сиротањи · 137.000_, Кирија за болнице итд.- 8.480, Разне помоћи . 9000, 274.010. ,

Што се тиче ових техничких мера ми не тражимо, да од Београда постане некаква идеално хигијенска и луксузна варош, из простог разлога, ј“р за то пара немамо, већ да се у њему може живети нормалним животом, Т. ј.1) да се из њега уклони она оријенталска нечистоћа и прљавштина, која је од штетног утицаја на наше здравље; 2) да се наш град снабдева довољном количином здраве воде за пиће, као и водом за одржавање чистоће нашег тела и наших улица; 3) да животне намирнице буду у њему здраве и јевтине; 4) да се и за сирол ашније грађане и раденике подигну здрави и хигијенски станови, који ће имати довољно светлости и ваздуха; 5) да су грађани сачувани од заразних болести, које сада владају у Београду и односе, као што смо видели, велике жртве, (јављање заразних болесника, изоловање, дезинфекција заражених ствари) и 6) да се, најзад, из Београда што пре уклоне канализацијом све изметине и сви отпаци, који постају услед живота и рада људског и који нам загађују земљиште на коме живимо и ваздух што га удишемо; јер су од велике опасности на наше здравље.

У ово неколико речи, господо, исказан је и програм радова на санирању Београда.

Он се дакле састоји: