Srpski tehnički list

— 250 —

увек преко вододелнице, при чему су успони врло велики: код Лондона око 9% а код Калимегдана и свих 119.

Што наше калдрме највише квари, то је нерационална конструкција кола, мала ширина наплатка. Гу би општина требала да интервенише и да издејствује законско наређуње, којим би се регулисало: колико се сме товарити на сантиметар ширине наплатка (0ко 100 килограма). Иначе, ако овако остане и на даље, наш ће сразмерно лак саобраћај кварити и најбоље калдрме.

Још имамо да напоменемо, да нам изгледа, да је г. Андрејевић у своме предлогу предвидео једну врсту калдрме, која је сразмерно јефтина а коју много препоручују не само немачки инжењери већ и француски. То је тако звана ситна калдрма (КјејпрНач(ег). Ова је калдрма врло добра за осредњи саобраћај. У новим условима та се врста калдрме и не помиње.

Новим условима предвиђене су ове врсте калдрме: Асфалт, дрвена калдма, гранит, теросалт, бетон, базалтоид и ломљен камен И ове су врсте калдрме добре, једино што бисмо имали да приметимо, то је, да је базалтоид скорашњи продалазак и да о њему нема дугогодишњег искуства, а да бетонска калдрма, бар како се у свету до сад израђивала, није показала добре резултате. О дрвеној калдрми има највише искуства Париз. Према извештају са 'међународног конгреса прошле године, дрвена се калдрма гради од четинара и држи се добро под јаким саобраћајем. Кад је саобраћај слаб и лак, онда дрво трули и калдрма пропада брже. Калдрма од тврдог дрвета разорава подлогу. Да ли ће се дрвена калдрма у Београду добро држати, не може се унапред знати.

А сад да пређемо на нове услове.

Уопште узев услови су писани без 0об6зира на наше прилике или без познавања наших прилика.

Да наведемо само два примера: У Белгији је главни грађевински камен одличан порфир. Тако су чувени мајдани Есозапез Сагпегези зато се у Белгији може тражити порфирски песак. Код нас нема таквих порфира, али има одличног песка друге врсте. Наш Колубарски песак мислимо да је такве каквоће, да му се нема много замерити. Ни наши гранити нису оне каквоће какви су Шветски,

нису тако компактни, те не могу имати „нај-

мање 2650 кила по кубном метру,“ како то захтевају нови услови. Мањ ако се на тај на-

чин неће нарочито да избаци из употребе домаћи материјал и употреби стран. То је унеколико случај и с цементом. Препоручују се прописи аустријских инжењера и архитекта као да се унапред жели беочински цемент.

Али у условима имаде и противуречности које могу изазвати спорове чији је развој недогледан. Тако н. пр. у условима о набавци асфалта у чл. 8. вели се: „свака партија стене која садржи мање 5" битумена биће одбачена;“ а мало ниже „Стена мора садржати битумена 6%, а најмање 39, своје тежине.“ Шта сад овде вреди >

На многим местима толико су збркани односи између предузимача и надзорне власти, да предузимачи морају при састављању својих понуда или рачунати на потплаћивање надзорника, или на политику, која у Србији заштићује и покрива све, или најзад да натоваре за све евентуалности, што већу цену грађења. Јер н. пр. инжењеру стоји на вољу да нареди: „хоће ли се или неће превлачити бетонска подлога слојем малтера („пачука“). Међутим у упутствима за подношење цена није казано да се цене у том погледу детаљишу. Ово може довести такође до недогледних размирица и парница.

Има и простих нелогичностин. пр. „Ни у ком случају се не сме бетон бацати непосредно на земљу него на постављену партију бетона.“ А како ће се положити та прва пар-

тија бетона»

У условима има и правих галиматијаса. Тако се говори о иеким подупирачима (траверзе) од компактног бетона, па се затим вели: „ови подупирачи (кочеви) биће широки они ће бити покривени летвама законим за пикете усађене у бетон.“ Ми заиста не знамо шта се овим хтело. Какви су то подупирачи у мрежи, чија је страна ом и мање“ који су исти мах и „кочеви“ и „траверзе.“ Зато смо у примедби којом смо пропратили штампање ових услова, и предложили да се усвоји француски текст као оригинал пред судовима. —

Не знамо како се слаже с правичношћу и логиком и услов да предузимач не смечинити замерке на каквоћу материјалл (песка) који даје општима. Зар је општина баш тако сигурна да ће увек дати што је најбољег“

У условима се описује и начин израде дрвене калдрме. Ту се говори о новим коцкамса и „сасеченим.“ А у Београду нема ни једне дрвене коцке старе. И ту се поткрао