Srpski tehnički list

— 299 —

и каквоћу горива и мазива. У Немачкој се већим делом вода за догивање локомотивских котлова хемијским путем пречишћава; гориво и мазиво је врло добро, а и машинско особље схвата свој позив онако, како то у опште локомотива са прегрејачем захтева. Неоспоран је факт да је локомотива са прегрејачем сложенија од /окомотиве без прегрејача; те ће по моме мишљењу и из тога разлога трошкови око одржавања и оправака локомотива са прегрејачем бити већи. Али кад се узме у обзир знатно већа вучна снага и уштеда како на запрежним машинама, тако и на угљу и води што се са локомотивом са прегрејачем постиже, онда су оправдани и већи трошкови око одржавања и оправака ових модерних локомотива. Жељезничким управама које са недовољним бројем локомотива имају савлађивати јак саобраћај, чине локомотиве са прегрејачем веома знатне услуге. Сем тога је код локомотива са прегрејачем за развијање највећег рада довољан парни притисак у котлу од 12 атм. на квад. см, што то није случај и код локомотива без прегрејача.

На пр. за савлађивање раљског успона довољан је код локомотиве са прегрејачем парни притисак у котлу од 12 кгр. на квад. см. да брзи воз од — 300 тона тежине вагона са — 60 км. на сах. путује на том успону; међутим код локомотиве без прегрејача није довољан паран напон у котлу од 14 атм. кв. см. да брзи воз од — 250 тона путује на том успону са брзином од 50 — 55 км. сах. При овоме је код локомотиве са прегрејачем довољна бакарна пећ од 2500 –- 2700 м. м. дужине и котао од — 1500м.м. у пречнику, а 4600 до 4800 м. м. дужине водогрејних цеви.

Овом приликом не могу пропустити, а да не скренем пажњу заинтересованима и на следећу околност. Од локомотива са прегрејачем могу се очекивати веће користи у погледу на уштеду у угљу и водии већој вучној снази него од локомотива без прегрејача само тада, кад се температура паре повећа за преко 100"С преко температуре засићене паре, дакле кад температура прегрејане паре [у производном сандуку мереној износи 320 — 350" С. За постигнуће и одржавање ове високе температуре неопходно је потребно поред доброг горива и исправне димњаче и свакодневно чишћење прегрејача са збијеним ваздухом, за коју су цељ потребни нарочити компресори. Да би се избегли издаци за набавку, рад и одржавање компресора, може се чишћење прегрејача извршити

и са паром од 6 атм. напона на квад. см. при чему су потребне само т. зв. дувалице и славина у кујни на скупљачу паре [Агта(гај ихеп] што је знатно јефтиније од компресора. При употреби паре за чишћење прегрејача, мора се извршити чишћење још док је дотична локомотива врућа, да би сеу це вима прегрејача изгубила не само кондезација већ и образовање, тако рећи, каше од кондезоване воде и пепела и ситних несагорених делића угља. Како код локомотива које увече доцкан улазе у ложионице, а одмах сутрадан у јутру рано излазе из ложионице, тако икод локомотива које се по свршеној служби сутрадан перу, неопходно је потребно да се чишћење прегрејача изврши кад напон паре у котлу спадне на 5 — 6 атм. Свакодневно чишћење прегрејача потребно је и због тога, што локомотиве са прегрејачем имају јаке, оштре, ударце израђене паре –- Аипзршћ јер је дозвољено најмање пуњење цилиндера код ових локомотива 20'%, те се код лаког угља усљед јаче промаје у цевима накупи пепела и гара.

Сем тога савесна манипулација са направама на локомотивама са прегрејачем од стране машинског особља, као и употреба одличног мазива за високу температуру паре и брижљиво надгледање локомотива, даљи су услови да би се са локомотивом са прегре-

јачем постигли повољни резултати. На завршетку не могу пропустити, а да не изјавим: да сеиз године угодину све јаче оптерегују путнучки возови и да је једино локомотива са прегрејачем у стању да одговори и задовољи јаче захтеве саобраћаја.

Оаззејдот, Самзаззе 14,1 Августа 1911. год.

О регупигању река у сада“ шњости и будућности.

ПРЕДАВАЊЕ, КОЈЕ ЈЕ ДРЖАО НА СКУПУ ГРАЂЕВ. И ЖЕЛЕЗН. ИНЖЕЊЕРА 4. фЕБР. 1911. ИНЖЕЊЕР Игњац ПОолаАК Ц. К. ГРАЂЕВ, САВЕТНИК.

(Наставак)

На пловним рекама и у Француској дужна је држава да се стара за њино багеровање ради одржавања ширине и дубине корита речног, ио овоме сам ја у свом последњем предавању детаљније говорио односно Рајне, Елбе, Волге и др. Исто то „предлаже рВуге! за побољшање природних особина р. Терека т. ј. у одређеним размацима времена прибећи багеровању корита. А и моје је мишљење да