Srpski tehnički list

— 298 —

августу 1906. год. па прузи Отгипемаја = 5апсегћацзеп“ и обратно [395,2 км), на којој има успона до 10, а кривина до Е пип = 350 мет., са "; везаном [4—6—0] брзовозном локомотивом са прегрејачем, која је имала близне цилиндре, следећих димензија :

пречник цилиндра 590 мм — сувише велики, услед чега иде врућ курбелцапфен од 165 мм. пречника

ход клипа 630 мм.

пречник везаног точка 1750 мм.

напон паре у котлу 12 атм./квад. см.

површина огњишта 2,6 птг

грејна површина котла 150,6 тг

грејна површина прегрејача 49,4 тг

оптерећење везаних осовина 47,7 тона скоро 16 тона на осовину —

тежина локомотиве 69,55 тона

тежина тендера 49,85 тона.

Брзи воз састојао се из десет, дванајест и четрнајест четвороосовних вагона, што одговара тежини вагона од 330, 400 и 471 тона, а укупној тежини воза од 449,4 5194 и 290,4 тони. При пробним вожњама утврђено је, да је ова брзовозна локомотива са прегрејачем била у стању да за краће нреме пре. вуче горе наведене возове него што је то по реду вожње било предвиђено. На успону од 100, или 1: 100, на коме је вожња трајала 6 минута, развијала је ова локомотива са прегрејачем при брзини од 75 км. одн. 70 км. на сах. 1845 до 1890 коњских снага. С обзиром на малу грејну површину од 150,6 + 49,4 = 200 те, ово је један веома велики рад, који се даје објаснити једино мањом потрошњом паре. Просечна потрошња материјала износила је при овој вожњи на 1000 тонских километара: 33,4 кгр. угља и 207 литара воде- Овим опитним вожњама утврђено је да при нормалном оптерећењу брзих возова ова локомотива са прегрејачем не потребује запрегу и на пругама са успонима.

После ових пробних вожња извршена је доцније још једна пробна вожња на прузи између ,Котрзђеге — Огипемајј-а“ _ са истом локомотивом. Овај пут, који износи 600 км, прешла је иста локомотива по реду вожње са једним брзим возом без промене машина; а међутим кад исти воз на истој прузи вуку локомотиве без прегрејача, три пута се врши промена машине.

М, Г. Ивар Виргин. директор шведских државних жељезница, пише следеће одн. локомотива са прегрејачем у техничком листу „Тектак 'ПазкиН“ од 2. марта 1907. год.

Септембра 1906, год. вршене су на прузи

Мајтб —Маззјо [208 км. у обичном саобраћају брзих возова неколико упоредних вожња са једном + везаном брзовозном локомотивом са прегрејачем систем УУ. ЗећииЕ и са једном У везаном брзовозном локомотивом без прегрејача. При овоме констатовано је да је локомотива са прегрејачем на 1000 тонских километара мање трошила угља за 46,5%, а воде за 21,1% од локомотиве без прегрејача. На оспову ове констатације приступило се испитивању одн, највеће вучне снаге обеју локомотива. За овај циљ уведени су нарочити брзи возови од 360 тона тежине вагона, за који су биле потребне две локомотиве без прегрејача: јер једна локомотива без прегрејача није могла по реду вожње вући овај воз' Међутим локомотива са прегрејачем не само да је џо реду вожње сама вукла овај воз, већ је била у стању да и „скраћено“ путује. Поред уштеде на запрежној машини утврђено је, да је локомотива са прегрејачем мање утрошила угља за 47,1%, а воде за 49,5%, од обеју локомотива без прегрејача. При овим вожњама вршена су индицирања којима је утврђено, да је локомотива са прегрејачем развијала рад до 1905 НР. При даљим олитним и упоредним вожњама превукла је локомотива са прегрејачем брзи воз од Мајто до Ка(ппећојт [484 км.) а сутра дан опет брзи воз за Мапб без промене машине, и приспела је у крајње станице увек са прописним т. ј. највећим дозвољеним напоном паре у котлу. На основу добивених повољних резултата, одлучила је Дирекција Краљ. Швед. Држ. Жељезница да набави још 10 локомотива са прегрејачем система 'У. Зећицаћ.

Што се тиче трошкова за оправке и одржавање локомотива са прегрејачем, изјављују г. г. Мацоћап, Сате, Реатте и О. Музкотег да локомотиве са прегрејачем не изазивају веће издатке од локомотива без прегрејача. О ђе наводи у своме делу: „Гле Патросотобуеп дег бесепуат“ на стр. 489 две '/, везане тендерлокомотиве са прегрејачем, које су једну и по годину дана биле у саобраћају и за то време пропутовале преко 100000 до 118000 километара, и тек су тада упућене у радионицу ради оправке. У радионици је констатовано само неизбежно оједање осовинских лежишта и лежишта у главама покретачких полуга; а пр.грејач и парна машина били су у добром стању.

При оцени питања одн. величине трошкова за оправке локомотива са прггрејачем мишљења сам да треба у обзир узети не само каквоћу воде са којом се котао долива, већ