Srpski tehnički list

— 330 —

Члан 10.

Којим градивом, како и којим редом имају се градити тротоари и коловоз у појединим улицама одређује одбор општине града Београда, но израда тротоара од цигала и плоча од кречњака-као и коловоза од камена кречњака није дозвољена у главним улицама.

Израда тротоара и коловоза у садашњим улицама као и у новим, које општина просеца на основу одобреног плана регулације, пада на терет општине и сопственика по овим одредбама. На терет сопственика пада '/; ширине улице—најмање 3 м. а највише 5 м. ширине, —а по регулационој линији и нивелити. Средње %/; ширине улице, као и све радове земљане откоп, и насип по целој ширини улице, израђује општина о свом трошку.

Коловоз, олук и тротоар увек ће постављати сама општина.

Одржавање тротоара п коловоза пада на терет општине.

Тротоари, који нису израђени од градива по типу прописаном за ту улуцу морају се заменити најдаље за 1 годину дан“, када решење општинског одбора о грађењу нових тротоара у тој улици постане извршно.

Ако сопственици то не учине у том року, општина ће наредити свом органу да то изврши, а учињени трошак наплатити од имања дотичног сопственика по рачуну коштања.

За трошкове око израде тротоара, ивице и коловоза, у колико они падају на терет сопственика, општина има првенствено право наплате било од прихода било од самог имања њиховог.

Првостепени суд за град Београд дужан је при распореду новца добивеног продајом непокретног имања у Београду, или при преносу тапије да се увери од општинског суда, да ли исто имање не дугује што општини на име тих извршених радова. Ако дугује, наредиће исплату тога дуга на првом месту, или ће пренос потврдити пошто се тај дуг исплати општини.

Општина може одобрити почек и отплату тога дуга под истим условима, што се тиче интереса рока отплате-и њене сигурности, као и Управа Фондова.

Члан 11.

Сва имања у грађевинским границама Београда, морају бити ограђена. Она имања, која немају никакву ограду или имају такву да ружи изглед са улице, морају се оградитиу року од 1 године дана од кад овај закон ступи на снагу.

Члан 12.

Улице од 24. м. ширине најмање, могу се по дозволи грађевинског одбора засадити дрвећем а по правилима која прописује општински одбор.

Члан 18.

За грађевине које се подижу само за кратко време и за привремену употребу, дозвољено је и оступање од појединих одргдаба овога закона.

У такве грађевине долазе оне, којс се граде за смештај алата, материјала и канцеларија приликом израде сталних грађевина: зграде за циркусе. панораме и њила слично, као и грађевине за пригодну употребу и кићење града. Ове привремене грађевине по употреби за намењену цељ морају се уклонити и порушити о року, који је означен у дозволи за оваку грађевину.

Ако сопственик исту не поруши у том року, суд општине београдске наредиће, за то дређеном органу општинском, да рушење изврши, о трошку сопственика, по истеку 15 дана после дана означеног у дозволи.

Члан 14.

За све радове које општина изврши о трошку сопствениковом, а којима се зграда или грађевина доводи у склад са одредбама закона (чл. 11. тач. 4, чл. 27, 28, 31) има она право првенствене наплате пре свих забрана судских или ма које власти стављене на приходе или на вредност дотичног добра — пошто се извршеним радовима за толико увећава вредност његова.

При радовима које општина извршује о трошку сопствениковом а којима се уклања нека зграда, грађевина, или њихови делови или неки грађевински рад за то, што не стоје у складу са законом (чл. 12 и 34) општина има право наплате екзекутивним путем.

Грађевински Одбор

Члан 15.

При општинском суду постоји грађевински одбор за град Београд коме је дужност да се стара о примени свију одредаба овога закона, да расматра пријаве и даје дозволе за подизање и извршење грађевина у Београду.

Овај одбор састављају:

један кмет правник — који је председник грађевинског одбора; по један архитекта и инжињер које бира одбор општински на две године, одређујући им и по једног заменика: и

један архитекта кога одреди Министар Грађевина и један лекар, кога одреди Министар Унутрашњих Дела.

Члан 16.

Грађевински Одбор састаје се у седнице на позив свога председника. О раду води записник деловођа, кога зато одређује суд општински од својих чиновника са техничком спремом. Његову дужност одређује грађевински одбор.