Srpski tehnički list

– 9.

и после говора г. г. Златковића, Н. Смиљанића, Д. Владисављевића и Ј. Смедеревца, који су за то, да ову повластицу уживају само редовни чланови, износећи бојазан, да ће поводом ове повласгице ући у Удружење велики број техничара мањих квалификација и тиме самом угледу Удружења удити, а и саму повластицу за све чланове довести у питање, на супрот мишљењу г. г. Аћимовића и Драшкоција, да ову повластицу уживају и ванредни чланови, као помоћници инжињера при техничким радовима, а иначе имају све обавезе према Удружењу као и редовни чланови. Гласањем решено је: да повластицу при вожњи на Срп. Држав. железницама уживају само редовни чланови Удружења, а да се од господина Министра Грађевина накнадно траже неке повластице и за ванредне чланове.

Тачка 2."Попуњавање Управног Одбора.

Председник саопштава, даје смрћу испао из управе г. Павлићевић“, поднео још главном скупу оставку на чланство у Управи г. Драг. Мирковић и селидбом из Београда према уставу испада г. Јован Андрејевић, и тиме је Управи јако отежан рад, јер није у могућности да одржава седнице. Чита кандидате за чланове Управе од стране Управног Одбора, г. Влад. П. Митровића, Миливоја Смиљанића и Јована Николића.

Скуп их једногласно прима, но г. Влад. Митровић благодари скупу на избору, али није у могућности, да се овом избору одазове, а тако исто и г. Јован Николић није у могућносги да се овога избора прими, јер се неби могао уредно одазивати свима позивима Управног Одбора.

На место г. Влад. Мптровића кандидује се г. Нешко Смиљанић, кога скуп прима,а г. Златковић предлаже да скуп умоли г. Јована Николића, да се прими понуђеног му положаја, кога се он најзад и прима.

За чланове Управног Одбора на тај начин изабрати су:

г. г. Нешко Смиљанић, Јован Николић и Миливоје Смиљанић.

Тачка 3. Екскурзија Удружења. Духовима 1912. год.

Председник саопштава, да су од стране Управног Одбора постављена два правца и то један у иностранство, а други у земљи. За иностранство предлаже пут: Београд—ПрагДрезда —- Берлин—Хамбург— Лајпциг — Београд, а у земљи пругу Сталаћ—У жице, која је врло интересантна и са својих радова, а и са природних лепота.

г, Владисављевић говори у корист пута за Берлин, налазећи, да сваки члан „може и сам проћи до Ужица, док је за путовање у иностранство згодније са Удружењем.

Г. Смедеревац предлаже, да се из Берлина не иде до Хамбурга нити враћа истим путем, већ да се иде до Келна и на Рајну, која је нарочито интересантна са својих радова на води, који у најскорију будућности нама предстаје.

г. Драшкоци предлаже посету пајвећег

индустриског предузећи рудника „Бора“ са пругама Зајечар-—Књажевац—Ниш. г. Смедеревац је мишљења, да би ову

екскурзију требало оставити за 1913. год. када ће рудник „Бор“ бити исти оваки као и сад а пруге Зајечар — Књажевац --Ниш биће много интересантније због напреднијих рацова,

г. Митровић мисли, да екскурзије у земљи треба уопште изоставити, јер сада са овом повластицом сваки инжињер, који се за ове. радове ингересира, може и сам проћи.

г. Гачић је мишљења, да Управа треба да изађе пред скуп само са једним израђеним предлогом за екскурзију, па да тај пут скуп само прими, јер се са више предлога само изазива подела у мишљењима.

г. Владисављевић је за тај пут у Берлин и из тога разлога, што је тај пут већ неколико пута био на дневном реду, али је због разних, у то време нарочитих разлога, замењиван другим правцима.

На основу свегл овог усвојен је правац екскурзије за ову годину: Београд—БерлинКелн — Бон –Бинген—Пасава __Београл.

Тачка 4. Претрес закопа о уређењу града Београда.

Председник у уводу саопштава, да је овај закон израђен у министарству грађевина, али до сада није поднет скупштини на одобрење, па како је већина стручњака мишњења да је овај законски предлог пун празнина, износи га пред месни скуп на претресање, како би се те празнине одкриле и по могућству попуниле.

Председник чита први одељак о принудној експропријацији земљишта од стране општине и првенственој наплати општинских потраживања, Примећује да се принудна експропријација не слаже са демократским духом нашега народа, и моли да господа, која су се овим послом бавила, кажу мишљење о овоме одељку.