Srpsko kolo

Стр 6.

прпско коло

Год II.

и наши Срби оразумити и прогледати и виђети ко им је иријатељ а ко не, па ће и у опћину и у жупанију и у сабор бирати само оне људе, за које знаду да су честити и да су прави пријатељи народни, не бојећи се за ото ни начелника ни престојника ни икога на црној земљи. Још вас молимо оче дуовни, да о Божићу у матери цркви с народом споменете нас гријешне да нам Бог опрости а ми ћемо гледати да по могућности дарујемо свету матер цркву и то ћемо гледати пред Ускрс послати. А сад сви љубазно поздравл>амо вас и вашу вамилију и сву нашу Србадију и молимо брз одговор. ваш Јово. Ето то ми је гшсао мој честити Јово. Ријеч је одржао и пред Ускрс послао је 45 круна а пред Божић 231 круну у корист св. матере цркве, што су њих неколицина између себе сакупили. Хвала им свима! Дао Бог да се сви што прије живи и здрави на своје огњиште поврате. п> п.

Како сељака гуле. Приповиједаћу вам један догађај, који је вриједно да знате и који вам може од користи бити. Имена вам нећу говорити, јер то није од потребе. Главно је ствар, и ево како је било: Један сељак наумио је да иде у Америку. Отиде једном човјеку, који је давао новац под интерес и затражи од њега зајам од три стотине круна за пут у Америку. Уз њега су била и два његова пријатеља као свједоци. Онај кајишар обећа му дати три сто круна, ако му се писмено обавеже, да ће му за седам мјесеци вратити четир сто и педесет круна, што износи годишње преко 80 на сто. Сељак пред свједоцима потпише обавезницу на четир сто педесет круна, али се у обавезници није спомињало, колика је главница, а колики су камати, него је све изгледало као главница. Послије седам мјесеци пошаље сељак из Америке три стотине круна и 14 круна камата, и то је само 8 на сто, а толико закон највише допушта узети камата. Кајишар није хтио примити него покаже жени сељаковој, која је новац донијела, обавезницу на четир сто и педесет круна и изјави, да мање неће примити. Жена однесе новац суду, тамо га преда и подигне тужбу против кајишара, да призна да је са 314 круна потпуно намирен дуг. У парници је доказала са свједоцима, да је онај кајишар заиста исплатио оамо три сто круна, а оних 150 К да је хтио узети као камату. Суд је судио да жена има право и та је осуда потврђена и од највиших судова. Кад дакле имаш посла с кајишаром, не иде без свједока, који ће ти увијек моћи посвједо чити, колИко си новаца заиста примио. Јер ако дође до тужбе, неће кајшар моћи више тра-

жити, него штоједао уз законске камате, који не могу бити виши од 8 на сто (то се обично пише овако: 8%). Народно здравље. ПиЋе је отров. Знате сви добро, ако је у једној кући чељад на свом месту, честита, радена и ваљана, онда се каже да је та кућа добра и честита. Што је у којој кући више чељади, за коју се може рећи да је честита, то је кућа боља, а најсрећнија је она кућа, у којој су сва чељад ваљана. Што је у ком селу више честитих и добрих кућа, то је село боље и честитије. У коме крају има више села, за које се може исто рећи, кажемо тај је крај ваљан, честит, јер у њему живи раден и добар свет. У којој држави има више оваких крајева, или је којом срећом бар већина таких, онда се каже да та држава добро стоји, да напредује, 1 да је у њој благостање. Видите дакле, да је у селу, крају па и држави главно кућа (породица, фамилија). Она је темељ друштву. Па где је породица честита и ваљана, ту је и друштво на свом месту. Кад год је било да је кућа пропадала или морално, а то ће рећи, кад се у њој губио стид и поштење, или материјално, то јест, кад је патила од немаштине и сиротиње, то је осећало цело друштво, па и држава. Кад је кућа (породица) од таке важности за цело друштво и његов напредак, онда се само по себи разуме, да све што рђаво утиче на породицу, утиче рђаво на цело друштво; те коме се хоће добра друштву, мора гледати да свака кућа буде на свом месту, мора се добро чувати да рђавим примером не окужи кућу, јер је онда окужено и цело друштво. Кад видимо колико је кућа важна у друштву и држави, морамо се запитати, како стоји кућа код нас. Је ли живот у њој незаражен, здрав ? Ако је заражен, ко је томе крив, и да ли се и како може томе помоћи? Људи радо један од другога уче, било добро, било зло (ово на жалост чешће). А од паметног и ученог човека најпре. Ратар човек радо ће учинити нешто, што је видео да господа чине, јер к'о вели: кад господа, која су учила школе и знаду више од неука сељака, чине нешто, онда је то добро. Дакле поводе се лако за њиховим примером. Ако су та господа права народна господа, па дају само добар пример сељаку, онда је добро, али ако је,(као на жалост код већине) сељак њима девета брига, те не пази шта ради и говори пред сељаком, то овај прима од њега поред доброг и зло. Од много зала, која владају у српској кући наве-