Srpsko kolo

Год. II.

СРПСКО К0Ј10

Стр. 3.

Пита Марко Туре Мустаф-агу: „Ој Бога ти, турско момче младо! „Откуд тебе ова бритка сабља? „Или си је за благо купио ? „Или си је у боју добио? „Или ти је од баба остала? „Или ти је љуба донијела, „Донијела љуба од мираза^?" Вели њему Туре Мустаф-ага: „Ој Бога ми, каурине Марко ! „Кад ме питаш, право ћу ти казат'". Све му каза: како но је било. Вели њему Краљевићу Марко: „За што, Туре, да од Бога нађеш! „Нијеси му ране извидао? „Данас би ти дао агалуке 1 „Код нашега цара честитога". Вели њему Туре Мустаф-ага: „Бе не лудуј, каурине Марко; „Да ти можеш добит' агалуке „Најприје би себе извадио; „Већ дај амо сабљу оковану". Ману сабљом од Прилипа Марко, Скиде главу Турчин-Мустаф-аги. Отидоше цару казивати. Цар по Марка оправио слуге; Како који Марку долажаше, Марка зове, Марко не говори, Већ он сједи, пије мрко вино; Кад се Марку веће досадило, Он пригрну ћурак наопако, А узима тешку топузину, Па отиде цару под чадора. Колико се ражљутио Марко, У чизмама сједе на серџаду, 2 Па погледа цара попријеко, Крваве му сузе из очију. Кад је царе сагледао Марка И пред њиме тешку топузину, Цар с' одмиче а Марко примиче, Док доћера цара до дувара: Цар се маши у џепове руком, Те извади стотину дуката, Па их даје Краљевићу Марку: „Иди, Марко, напиј ми се вина; „Што су ми те тако ражљутили?" „Не питај ме, царе поочиме! „ГТознао сам сабљу баба мога, „Да сам Бог д'о у твојим рукама „И ти би ме 'вако ражљутио". Па он уста и оде чадору.

100

105

110

1 15

120

125

130

135

1 Агалук, господство, властеоство немешаг, добро властеоско. 3 Серџада: скупоцени ћилим, простирач, што се простире по тлу у дворанама.

Срем некад и сад. Било је то пре својих тридесет и осам година. На банску столицу вољом Маџара сео је један чисти маџарон, барон Левин Раух. Кад је он сео на банску столицу, дошло је у Хрватској и Славонији време прогањања, време насиља, време пашовања. Требало је склопити прву нагодбу између Хрватске-Славоније и Угарске. Изборни закон није годио Рауху и Маџарима и он га је предугојачио како је хтео, наопако, и још је изборе за сабор провео помоћу бајунета. Требао му је такав сабор, који ће нагодбу склопити с Маџарима, како је њима годила. Помоћу насиља изабран је сабор, какав је он желео. Читава Хрватска и Славонија није била у стању да изабере до само осам посланика народњака, опозиционалаца. Али тадашњи лепи и свесни Срем рекао је друкчију реч. Од осам својих посланика изабрала је сремска жупанија пет опозиционалаца. Победа је била сјајна. Кроз бајунете су пролазили бирачи и гласали за опозиционалца. Тој истрајности и одлучности дивила се Хрватска иСлавонија, дивио се свет. Јануарамесеца г. 1868. у сабор ступише врсни људи, заступници Срема. Каква је после љута борба и у сабору и ван сабора против Рауха наступила, док није срушен, нећемо опширније говорити. Срем је био први на мегдану. То је бпло онда. Лањске године отишао је са столице банске након двадесет година и бан гроф Кун Хедерварски Отишао је и свима нам је у живој памети, шта је након себе оставио. Да ли да пишемо јаде и невоље, муке и болове своје и народне? Манимо то. Праведна осуда рскла је и рећи ће још своју. Ономад је дошао из Пеште гроф Кун у Нуштар. Господа на три стотине кола из китњастог Срема дошла су, поздравила и поклонила се до црне земл>е грофу Куну Хедерварском. Захвалили су му за све оно, што је нашем народу „добра" учинио. Мислио би човек да је то сан, јер учињено добро могла би мува па крилу понети. Али није био сан, него жалосна јава и истина. Међутом господом, која се поклонише, беше и Срба. А зашто то учинише, не би они знали никоме казати. Они могу само толико рећи, да су двадесет година сви у Срему, а Срби у првом реду, кулучили бану Рауху, то јест његову по следнику грофу Куну Хедерварском. Такав је Срем данас. Зато нам овако хвала Богу и иде. Маргита девојка, она из народне песме, имала је зар право, што је себи судила.