Srpsko kolo

Год. П.

СРПСКО коло

Стр. 7.

гурно златна брда и оно што се није могло урадити. А то не ваља, никад се не смије народу рећи, да ће бити сигурно оно, што је несигурно или што не може бити. Сад за то народ не вјерује ни много шта, што је могуће. Зато народу треба рећи истину, да ћемо тражити и гледати да се то и то што је народу корисно учини, ако се буде могло, а не засигурно обећати. Ту је пут којим треба да пођу господа, ако се кане приближити сељаку, ако уопће сви канимо сврстати се у један густ ред, који је врстан снажно се одупријети ма каквијем нападајима. (Продужиће се.)

Суђење браћи Шибулима. У првом броју нашега листа од ове године писали смо, како је на Туцин дан погинуо у Кикинди у Банату богати газда и трговац Паја Еремић. Убили су га два брата Младен и Ђока Шибул. Пред судницом кикиндском дочекали су га, пуцали на њега из револвера, оборили га на земл.у и гвозденом батином разлупали му главу. Убили су га зато, што је њихову оцу Проки на превару отео иметак од 360 ланаца (рали) банатске земље тако да њима није остало ни .једног педља. Ових дана судила је у Сегедину порота браћи Шибулима. Запитаћете одмах, шта је то порота? У Угарској, Аустрији, Немачкој, Русуји, Италији и још другим неким земљама не суди као код нас у Хрватској и Славонији редован суд за велике злочине, за које је у закону одређена казна већа од пет година тамнице, него суди порота, то јест обични грађани, који су пописани и који се онда коцком одаберу. Заправо они не суде сами него само слушају расправу и говоре па на концу расправе кажу по души : крив је или није крив. Осим тога, кад кажу за кога, да је крив, онда рекну и то да ли је при свести учинио дело или није. Може бити још и других питања, која на њих стави председник суда, а они дају одговор. Кад суди обични судац он се мора држати онога, што писани закон каже, а порота може рећи за некога да није крив, који би по закону био крив, јер она суди по души. Расправа пред поротом у Сегедину судила је тако и браћи Шибулима у прошли уторак, среду и четвртак. Они су признали да су убили Еремића, али су казали и то, да су се наиили најпре ракије и кад су пошли на Еремића да је он извадио бодеж на њих. Казали су и зашто су то дело учинили. Државни тужилац тражио је да се суде на смрт, јер су с намером убил и човјека. Адвокат, који их јб бранио изнио је преко стотину дела покојног Еремића, како је варао и гулио против закона онога, који му је дошао V шаке. Тако је преварио и Шибуле и само је тако стекао своје

милијуне. На питање председниково порота је одговорила да су браћа Шибули криви због овог злочина, али да нису били при свести, кад су то учинили. Чим су то рекли, суци су их морали ослободити, јер закон не допушта да се осуди онај, који је у несвести учинио злочин. Браћа Шибули су пуштени на слободу, али је државни тужилац ударио жалбом на највиши суд. Шта ће овај суд одредити, то ћемо јавити. Ето, видите, докле може човека да наведе грабежљивост и незаситивост, као што је и пок. Еремића. Треба радити али поштено, јер поштење највише вреди. Има правих народних честитих људи, која раде с народом али поштено, па онда њих помаже народ а они народ, јер је наш народ сам рекао: отето проклето, поштено благословено.

Седми Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је једнодушно ово : СРБИНЕ, НЕ ИСПУШТАЈ ЗЕМЉЕ ИЗ ШАКА. јер је свака груда, евака бразда, еваки педаљ ерпеке земље, свака изгубљена кућица, свако напуштено кућиште српско, што Срби лакомислено из шака испуштају и етранцима продају неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропаст, највеће српско народно издајство. (Тако и само тако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада други шире и размећу, а још за коју годину нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Срба икад и било).

Шта се збива у нас и у свијету. Споменик к«совским борцима. Данас на Видовдан открива се у Крушевцу, граду Лазареву, споменик косовских мученика, „за вјеру Христову и своје отачаство ва Косовској брани погибших", као што се то лијепо данас српска црква за њих моли. Свечаном чину овоме назочан је и српски краљ Петар. У седам сати У ЈУ Т РУ Ј е архијерејска служба. Затим литија иде до споменика, гдје говори министар предсједник Сава Грујић и онда се открива споменик за славу и вјечан спомен неумрлих српских бораца. •ј- Сима Лукин ЛазиЂ Недјељу дана послије смрти Змајеве,^у прошли уторак, умро је у Рајићу у Славонији Сима Лукин Лазић Из Новог Сада послије погреба Змајева крену брату Петру у Рајић и ту га прекИде нагла смрт. Оставио је удовицу и троје нејаке сирочади, једно другом до ува. Сахрањен је у Рајићу и народа је било врло много. Између других говорника у име српске самосталне странке опростио се с пбк. Симом парох у Јасеновпу пречасни г. Михаило Меда ковић лијегшм говором, који је сузе изазвао.