Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. II.

а десетина рањено. Због овог догађаја настао је велик неспоразум, Енглези су страшно напали Русе, али ће се после брзојава цара Николе ствар мирно ипак решити, јер је цар руски обећао накнаду штете породицама рањених и кривци ће бити кажњени. Али неки тврде, да Руси нису криви, јер да су грдне рибарске мреже биле за то, да заплету руске лађе и да ове љуто настрадају. Тврди се да је то јапанскоенглеско масло. То може лако бити. Од Портарт^ра нема никакових званичних поузданих вести. Град се јуначки држи и одбија све јапанске, нападаје. Некоји листови јавл>ају да Јапанци непрестано бомбардују (пуцају) на Артур, & некоји опет кажу, да је један део јапанске војске после прогласа Куропаткинова пре три недеље дана отишао у помоћ према Мукдену.

Још смо ми они стари. II. Писмо. Рекох, брате, да бисмо ми имали од народне своје школе велике користи, да умијемо, или боље рећи, да нас има ко упутити, како ћемо се њоме окористити. На ову ме помисао наведе, читање овог народног листа „Сриског Кола", које говори о многоме, што сељак наш треба да зна. Доноси нам поуке и науке, а све нашим милозвучним језиком писано да може и најпростији разумјети. Говори се у њему о нашим манама, али и о добрим странама. Кад је што добро у народу нашем, каже се, одобри се и похвали се баш својски, али се исто тако немилице осуди и оно, што у нас не ваља, и „Српско Коло", како оно кажу, нема перде на језику, кад говори о манама, које би требало исправљати. Па кад је тако, а душе ми тако ваља, испричаћу вам и ја један доживљај свој, па нек се чује и чита, ваљда неће бити без користи. Разбора и штедње нам треба, савјета, да нас ко упути, да не бацамо и не расипамо у лудо. То у листовима читамо, али треба да то и у животу чинимо, да се писана ријеч претвори у дјело. Шта сам видио на свом малом путу, читајте па се снебивајтс. Прољетос сам путовао мало даље но кокош, и одмах сам нешто више видио и чуо премда ни тада не одох даље из наше ојађене Херцеговине. Дошао сам послом у једно село код Касабе, па узгред свратих и у Касабу код једног трговца познаника. Познавао сам се с њиме од дуже, па сам увијек о њему лијепо мислио као о родол>убу човјеку. Судио сам по томе, што би се загријао, кад би повели ријеч о народнијем потребама и народној користи, тако, да би ■— што но ријеч — као ватра кре-

сао. Као један углеДни вароШанин имао је 4, 5 листова, а међу њима и „Српско Коло" и „Привредник". Пошто смб се за здравље упитали и попИЛи по каву, он је узео да мјери нешто неким муштеријама, а ја сам на тезги нашао листова и узео да сезабавл.ам читајући их. У том бахну један брђанињ саВ Вадихан. — Помага Бог! — назва с врата. — Добра ти срећа! — отпоздрависмо му, а трговац се рукова с њиме. — Шта је то, Ћетко с тобом, кумим те Богом, шта те ћера амо? — упитаће Га трговац. — Ћера ме, брате, један мртви овЈуе до тебе. — Шта је, болан, ко је умро? — Умро брате Јово. ' ' — 111та жалосна му кућа, к'а и јес; ја нијесам чуо ни да болује. — Није брате ни болбв'6 већ 5, 6 дана па мало прије сврши. — А, коликб му остаде ђепе, јадап не био? — Четири шћери и два синчића. — Лака му црна земља, оставпо их је у рђавом реду, али то је у БоЖјој влабти, да ако не помру од глади код вас комШија. — Како, чојече, помријети, кад им је дохранио и оставио свега. Нешто своје ' земље, два вола, једног јунца, двије краве и неколико брава, сву пасанцију. — А, јесте ли за погреб сВе на'редили ? — ЈесмО, брате драги, још јуче је видио, покој му души, пред очима смрт, па је сам наредио да један иде одмах у Дубраве, да узме једну страну (50 ока) пића. Синоћ Смо послали Марка Шћепанова, Да ноћас иде само да на вријеме дође. Јутрос смо заклали једнога јунца а он је био наредио да се закоље један во, елем све је наређено за жива Само дај Ми откини хаљине за оправу и све ппо треба да ми је не дангубити. — Добро, добро сад ћеШ бити подмирен за час — одврати трговац, па што би тренуо састави му све што за укоп треба. — Запиши, газда^брате, нема тИ се оклен платити сада, јер оно што се пара нашло послато за вино, — реЧе Ћетко па про врата, не чекајући хоће ли записати Или не. Газда је записао говорећи: пола мени поЛа себи; платиће се кад ето има чиме. ТПта сам ја тада мислио, ни сам не знам, само знам да ми је било теудкб на души. Још ми је теже било, кад сам сјутра дан упитао Ћетка: је ли свештеник па погребу био? Јес, брате. Није се кајао, и он је' прилично узео оног пустог дубравског Пањевића. — А, је ли Што народ сјетов'о на погребу? — Није вала ни ријечи о томе рек'о. : Боже мој и људи моји,' погледајте тбга посла и чуда, па не рецитс. да смо .мп сел.ацп