Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО К0Ј10

Год. III.

„И још више три стотин' овнова, „Те готови за господу ручак; „Ето озго Вељка с Неготина „Од Крушевда иде уз Мораву, „И он гони дванаест топова „На стотину мачванских волова; „За њим иде Лазаре Мутапе, „И он води дванаест хиљад' војске". Тек што она у ријечи бјеше, Ал' ето ти Вељка с Неготина, И он гони дванаест топова, На стотину мачванских волова; За њим иде Лазаре Мутапе Са дванаест хиљада војника, Док се зачу јека од топова, Стаде рика мачванских волова, Стаде пуцањ моравских пушака, Препаде се Чавић Мустав-ага, Па полеће по Сјеници равној Викну јунак грлом и авазом: „Послушајте, Сјеничани Турци! „Припасујте свијетло оружје „Ево нама с Неготина Вељка „Са дванаест убојних топова „И дванаест хиљада војника". Кад зачуше Сјеничани Турци, Лете Турци ка бијесни вуци, Много Вељку учинише квара, Обранише Мутапа Лазара, Док повика Чавић Мустав-ага: „Аман, аман, с Неготина Вељко! „Ми ћемо се Турци покорити, „Док покупим рају на предају; „Но устави убојне топове „Нек не бију нашу сиротињу". Па отвори на граду капију, И пропусти с Неготина Вељка, А у граду припреми му ручак. Ту се Вељко мало забавио, Док умири варош и грађане, Па се врати Неготину своме А остави Лазара Мутапа, Да му чува у Сјеници града.

Судови и православни празници. Често се туже православни Срби преко новина, да судови у Хрватској и Славонији не поштују православних празника, већ одређују рочишта и на велике празнике. Много пута се тако чини неправо суцима, а много пута су збил^а криви. Судац не може, особито кад служи кратко вријеме у неком крају, знати, које јевјере који човјек, па и нехотице неком одреди рочиште на признати (заповједни) празник. Ономе, ко се осјећа тим повријеђен, даје закон средство, да томе доскочи.

Ево дакле што наш закон о том говори: Параграф 589 грађанског поступника за Хрватску и Славонију вели: Само дани недјељни и опћенити благдани, законито признати, имаду се сматрати као празници. Параграф 594 вели: Ниједна странка није дужна доћи пред суд у благдан свог вјерозакона. Али ако ко буде позван на такав дан, има, да га ради изостанка не постигне каква правна штета, заискати до рочишта одроџбу или писмено или по пуномоћнику. Дакле празници су заправославне недјеље, а осим недјеља још и ови заповједни: Нова Година, Богојављење, св. Сава, Три Јерарха, Сретеније, Благовијести, Велики Петак, три дана Ускрса, св. Ђурађ, Цар Константин и Царица Јелена, Спасовдан, два дана Духова, Ивањ-дан, Петров-дан, св. Илија, Преображење, Велика Госпојина, св. Димитрије, Аранђелов-дан, Ваведеније, св. Никола, први, други и трећи дан Божића. Ако судац зна, да је странка православне вјере, не смије је звати преда се на рочиште на ове празнике. Ако не зна, па позове, онда странка, ако није рада свецем ићи пред суд, мора тражити, прије него што дође рочиште, одрочење рочишта на други који дан. То се може тражити писмено или преко пуномоћника. Православни Срби славе много празника, а особито ратар. Његову пољу је празник, кадгод он не може да ради на њему, а тако је и код осталих послова: кад је рђаво вријеме, кад се у кући жени, удаје, крсти, сахрањује, кад се иде пред суд и друге власти, кад се обавља работа, кад су прави црквени празници, а у многим крајевима и кад су мали црквени празници. Морамо се старати, да празнујемо што мање. Ако нас власт нехотице позове преда се на празник, осим ако баш није посве велики, као Божић, Ускрс, Духови, Богојављење и св. Сава, ја мислим да није гријех отићи пред њу и обавити тај посао. Заштеди човјек тако радни дан, а у цркву може ко други ићи из куће. Већи је гријех сједјети празником код куће, а не ићи свеједно у цркву или ићи у крчму, водити којекакве масне разговоре, него ићи пред власт и обавити тамо лак, ненапоран посао. Ми износимо ово из закона, да свако зна, а како ће се држати према овом закону, нека свако одлучи сам.

Савјвтујте своје рођаке и лријатеље да купују и читају овај лист.