Srpsko kolo

Год. III.

СР11СКО К0Ј10

Стр. 5

Срби ратари за „Српско Коло". Павле Обреновић, Србин ратар из Ирига послао је управи нашој К 3'20 за три скупљена претплатника. Други Србин ратар, Глишо Трбић "из Вудимаца послао је К 840 као годишњу претплату за 7 скупљених претплатника. Они веле: Када се наша господа заузимљу за наш лист, који нама пише у прилог, а зашто да се и ми сами не бринемо за свој лист, који нас лијепо о свему поучава и упућује. И тако они међу својим сељанима раде за „Српско Коло". „Српско Коло" моли и остале Србе ратаре, да овако исто раде за добро своје и за добро свога листа.

За „Српско Коло".

љацима.

У овом броју доносимо даље редом имена пријатеља Срба ратара и „Српског Кола", који се заузимљу, да се оно шири у нашем народу. Госп. Сима Д. Милеуснић у Сиску послао је К 6'60 у име претплате за „Српско Коло", преч. госп. Јосиф Стакић, свештеник у Попову ј Хану, у Босни, послао је такбђер К 6"60 у име претплате за 5 претплатника. Госп. П. М. у Земуну брије се сам, па је тако уштедио К 4 - 80 и то послао управи нашој као претплату за 2 примјерка „Српског Кола", који да се шаљу двојици Срба ратара у Плашком. Г. Јован Драгић* који учи у високој школи у Грацу за инжинира, послао је нашој управи К 14, папише: „Шаљем ових К 14 славној управи, што сам их сакупио на забавном дијелу 1. сједнице срп- С поменик кнеза Михајла у Београду. ског акад. књижевног друштва „Србадије" од чланова, па нека се Србима ратарима за ову своту шаље лист бесплатно". Лијепо је то, када се овако омладина сјећа свога народа. Када они сврше и уђу у народ, онда ће моћи још више и боље помагати Србе ратаре и „Српско Коло". Госп. Никола Томић кр. кот. предстојник у миру из Нових Плавница предао је приликом свог боравка у Загребу нашој управи К Г80 као четвртгодишњу претплату за 3 примјерка нашег листа, који ће се слати на њега и које ће он дијелити тамошњим Србима ратарима. Хвала свима овима на њихову труду и заузимању. „Српско Коло" моли их, да га и у будуће не забораве.

краљ Петар и краљевић Ђорђе и страни виши офи,цири. Краљ Петар, ма да је било ружно време, све је; тешкоће сносио као и остала војска и официри, а исто> тако и краљевић Ђорђе, који се био и разболео у самом маневру. Краљ Петар са својим сином био је узор војника, а где би се састао са народом био је у својим разговорима благи отац, који се о свему распитивао, како је народу и шта га тишти. ЈБуби он свој народ, на и народ њега љуби, јер види, како се његов краљ очински брине за њега. Овде ћемо изнети, како се краљ Петар после маневра растао с народом и резервистама, који су одлазили после маневра својим кућама. Било је то на железничкој станици у Ћуприји, где је било све спремно за испраћај краљев. Почасна чета је у строју, а страни виши официри и српски генерали у пратњи су краља Петра. На једној страни станице стоје гомиле сељака, одслужених резервиста. Дође краљ, те га сви поздравише. Пошто је извршио све званичне и незваничне поздраве, упути се он се-

Шта се збива у нас и у свијету, Краљ Петар на маневру српске војске. Ове јесени имала је српска војска велики маневар, у ком су били

„Живео краљ Петар," орило се из хиљаде грла. Краљ се љубазно разговарао са ислуженим резервистама. Они 'су му причали, како су се намучили, али су му и то рекли, да они виде, да је и њихов краљ све тешкоће подносио, на су их и они заборавили. Страни официри су се чудили томе, да краљ Петар тако љубазноразговара са сељацима. Затим је један од тих ислужених резервиста захвалио лепим говором краљу на његовој пажњи према њима. Тај војник рекао је ово: Ваше Величанство! Ми смо радили и патили, али смо господару и то дочекали, да нас наш краљ са сином походи на нашем раду на мостовима оне ружне и хладне ноћи. Ми смо радили, а престолонаследник је гледао, па и болести подлегао. Ови војници осећају ваше бриге, али и виде, да отаџбина на боље иде. Другови, поздравимо нашега краља, да га Вог поживи, да васпита сина и народ, те да су спремни, да пођу тамо, где их краљ и народ буде звао. „Живео краљ", орило се из хиљаде грла. После овог поздрава краљ је с гостима и свитом отпутовао уз поздраве народа. Побјегли турски официри. Пред неколико дана побјегла су из Турске у Србију -1 турска официра. Од њих се један задржао у Бпограду, а остала тројица отишла су у Аустрију. Веле, да су за то побјегли из турске војске, што не добивају плаће, и што виши официри рђаво поступају с нижима. Позив резе^рвиста на војничку службу. 0 позивању резервиста на војничке вјежбе изишла је ова краљева заповијест: „Заповиједам, да се у колико је потребно, за попунидбу мировног сталиша чета, области и завода, што но се имаду попунити из земаља круне угар-