Srpsko kolo

Стр. 6.

СРГ1СК0 К0Ј10

Год. 111.

ске, на расположење стојећа момчад годишта 1904. и 1903. докнадних причувника, затим за 31. просинца 1905. у причуву долазећа момчад заједничке војске, а угарског држављанства, унутар количине новака, придијељених у заједничку војску на темељу законског чл. XVIII од г. 1888. позове на дјелатно службовање, односно да се задржи и преко рока премјештења у причуви. — У Бечу, дне 14. новембра 1905. — Фрањо Јосип в. р. — Бихар в. р. Избори у Црној Гори обавиће се 28. овог мјесеца. Скупштина (сабор) састаће се на св. Николу. Црногорски кнез Никола дао је право гласа сваком, ко има 21 годину, без обзира на порез- Тако ваља. Србин је од вијеко-

ва миловао слоооду и гинуо за њу без уздаха. Право је, да кнез Никола као Србин својим Србима Црногорцима даде што већу слободу. То је његова дика, а и наша, јер можемо сваком рећи: Гледајте како српски народ у Србији и Црној Гори ужива велику слободу и права. Далматински сабор закључио је једногласно, да се даде сваком пунољетном човјеку једнако тајно право гласа за саборске изборе. У том су се сложили сви посланици: Хрвати, Срби и Талијани. Евала честитим Далматинцима. Српсна победа. У Бачкој, у тителском изборном срезу, био је избор посланика за будимпештански сабор, јер је досадашњи посланик погинуо. Изабран је са 500 гласова већине Србин д-р Мита Мушицки, члан српске народне радикалне странке. Српски одрод Јовановић, члан мађарске кошутове странке, није добио ни 200 гласова. Срби осветлаше себи образ и дадоше пример и осталим Србима, како се треба држати на изборима да не остану срамотна образа. Сад у будимпештанском сабору седе два српска народна човека: Љуба Павлорић и Мита ' Мушицки. Траже већу дневницу. И посланици саборски имају свуда дневницу за оно вријеме, док трају саборске сједнице. То је и право. Посланик мора оставити свој посао, мора начинити далек пут, живјети у главном граду, гдје је живот скуп. Право је дакле, да му се накнади трошак.

Козак~на невољи.

И наши посланици имају 10 круна дневнице, док су у Загребу у сједницама саборским. Али неким владиним посланицима није то доста, већ траже да им се повећа дневница. Тако је говорио посланик из владине странке д-р Егерсдорфер и још неки, да им се треба повисити дневница. Владина је странка најјача у сабору, па ће то и бити. Добро је рекао Хрват посланик, д-р Божо Винковић, народни човјек, који је против владе : „Нијесмо ни оволико заслужили, колико имамо". И ми велимо тако, а тако јамачно мисли и народ. Турска и велике власти. Већ више година бјесне у Маћедонији и Старој Србији немири, крв се лије по- - 5 током. Криве су томе турске власти, које народ глобе и даве, а држава не зна увести реда, особито код купљења пореза. Да се докрајче ти немири, предложиле су велике власти (Енглеска, Русија, Француска, Италија, Њемачка и Аустро-Угарска) да се у Маћедонији постави финансијска контрола, у којој ће сједјети људи, што ће их поставити велике власти и који ће надзирати све порезне ствари. Турска није хтјела пристати на то, а велике власти послаше против Турске своје ратне лађе, да затворе турске луке и заузму нека турска острва у Егејском мору. Шта ће се из тог излећи, Бог зна. Прилике у Угарској никако да се среде. Влада притискује, опозиција се не да. Велики број великих жупана положило је своју част, јер неће да служе ненародној влади, а влада наименовала нове жупане. Али жупанијске скупштижупана и тјера их ван из У Пешти је дошло у жуте је скупштина

не не признаЈу нових жупанијске скупштине панијској згради до праве тучњаве новог великог жупана, владина човјека грофа Ласберга бацила ван. Такве се ствари догађају и у другим крајевима. У Русији се народ свуда умирује. Цар је учинио народу велики поклон. Познато је да су руски ратари до 1863. године били кметови. Онда су текар добили земљу, али су је морали отплатити помало у много година пређашњим власницима, племићима, управо држави, јер је држава исплатила племиће у име ра-