Srpsko kolo

СРПСКО КОЛ0

Год. III.

Лијепо, љепше, најљепше. — Српска народна песма. Зафали се жути лимун на мору „Данас нема ништа љепше од мене". То зачула зеленика јабука: „Мала т' фала, жут лимуне на мору, „Данас нема ништа л>епше од мене". То зачула некошена ливада: „Мала т' фала, зеленико јабуко, „Данас нема ништа љепше од мене". То зачула нежњевена пшеница: „Мала т' фала некошена ливадо, „Данас нема ништа љепше од мене". То зачула нељубљена девојка: „Мала т' фала, нежњевена пшенице, „Данас нема ништа љепше од мене". То зачуо млад нежењен јуначе: „Мала вама свима фала код мене: „Данас нема ништа љепше од мене: „Ја ћу обрат' жути лимун на мору, „И отрепгћу зеленику јабуку, „Покосићу нексшену ливаду, „Пожњети ћу нежњевену пшеницу, „И пољубит' нељубљену ђевојку".

Шта веле лекари. Расхлада и зараза. Пише др. Перњаисни од Перник-града. Најрадије ћемо хтети протумачити постанак какве било болести верујући, да је дошла расхладом. Зато и јесте прво питање, које лекар чује од заплашених матера или својте, кад је прегледао болесника: да-ли је болесник назебао? У опште се држи, да хладноћа доноси најразноврсније болести, а то је погрешно. Да богме, да тиме не ћемо рећи, да се од хладноће не треба чувати. На против, јасно је као дан, да и расхлада може изазвати кашаљ, кијавицу, пролив и т. д., али и то је истина, да грозничаве кијавице, запаљење у врату, ждријелу и грлу, плућима, душњачићима и т. д. долазе само услијед заразе клицама, које те болести изазивају. Клице ове развијају се и напредују боље на ослабљеној слузокожи, а слабљење то производи и расхлада. Мала дјеца страдају често од милоште. ЈБубљењем и грљењем преносе се на њих врло често клице какве било заразе. Ту ћете онда чути карање дадиља, јер су тобож' пустиле дјецу да им озебу било при купању било у сигри, шетњи и т. д. Често какав љут и пргав отац нападне матер ни криву ни дужиу, што не чуза дијете, него јој се је разбољело од расхладе, као бојаги, са њене непажње, а међу тим је, можда, баш он дјетету усадио какву било заразу грљењем и миловањем, донесавши

заразне клице из крчме, кафане, с поља или иначе. У осталом, зна се, да дјеца врло лако примају заразне клице, свакојако лакше, него одраслији, јер су им тјелесне ћелије мање отпорне. Правилније је дакле, да се запитамо, ко је у кући био кијавичав или ко је прије тога кашљао или иначе боловао, него да се питамо, гдје нам је дијете могло назепсти. Ако се тако станемо распитивати, често ћемо олако сазнати, гдје бјеше право врело болести; а често ће се избјећи и свађе међу родитељима због тобожњег нечувања дјеце. Ако нам је, дакле, дијете кијавичаво; ако кашље, уз малу ватрицу; ако се појаве знаци разболијевања у желуцу и цријевима, већином можемо тражити узрок тим поболијевањима у зарази, а не у расхлади, као што се то обично данас ради. Али за то ипак ми не мислимо, да за то дјецу не треба чувати од расхладе, јер свако зна, да и хладноћа може произвести разболијевање, нарочито пак да она ствара подесно земљиште заразама. Ми знамо врло добро сви, како се често свети та неизмијерна бојазан од расхладе, јер прекомијерним утопљавањем ражњежавамо дјецу, те она постају неиздржљивија и лакше подлијежу хладноћи. Тако дјеца лако запате катаралне појаве, а на њима лако успијевају заразне клице. Дјеца, једном навикнута на та утопљавања, тешко се одвикавају. Дакле, умјереност у одијевању! Не мање обазривости треба имати при тако званом очвршћавању хладном водом, било трљањем било купањем. Појмљиво је, да свако и најмање претјеривање више може шкодити, него користити. Колико је потребна умјереност у одијевању, толико је, дакле, још нужнија пажљивост у томе очвршћивању. Стара је ријеч: све, што је сувишно, не ваља!

Шта нам пишу из народа. Јаиницз, крајем новембра. ( Нема само правих, него има и српских Жчдова). Ове је јесени код нас закупио државну жировину неки Жидов из Сиска. Он је поставио своје повјеренике да му пописују по шуми свиње ради плаћања жирења, које од главе износи 1 К РУ Н У- Повјереници су му лугари, којима је много впше због оне награде стало до Жидова, него до свога народа, па су тако и радили. Исти је тај Жидов дошао на улаз Босне, до Новог, па је стао од сиротног народа кестене куповати по својој вољи, јевтиније, него што се у Новом продати могу. Говорио је људима, да је он закупио и кестен, а кестен је био из наше имовине и наших заједница. На то су наши добри људи шумар Зец и Перо