Srpsko kolo

Год. Ш.

СРПСКО коло

Бекић израдили да Жидов не купује кестена на превару, јер ми имамо своју имовину и заједнице, у којима је народу слободно кестен купити и продавати га, гдје боље мрже. Али шта би? Повјереник оног Жидова Мојо Зубер ситни трговац из Тргова ниже Рујевца, који се увукао у туђу кожу грђе него туђин, дође на суву међу међу Србе Бошњаке. Навуче српску сиротињу и они уплатише српском Жидову за жировину по 1 К од комада свиње. И тако јадници платише преко 300 К, не мислећи на то, да ли они смију своје свиње на нашој страни жирити, јер се увијек каже, да између Хрватске и Босне због свињске болести не смије бити промета. Јадни Бошњаци послушаше Зубера и стадоше жирити свиње на нашој страни, док их несрећа не стиже. 24. новембра пријави неко, ко се радује туђем злу, да Бошњаци жире свиње на нашој страни. Кр. котарска област у Двору посла одмах оружнике у шуму, гдје су Бошњаци свиње жирили, затекоше их, заплијенише и у Двор дотјераше. Одмах у суботу послије тога котарски предстојник Малешевић и ветеринар (живинар) прегледаше свиње и нађоше, да су све здраве. Истјераше их на сајам и продадоше их на јавној дражби, свега 114 комада, које су биле имање јадних 12 породица. Босанска сиротиња гледала је сузним оком, како јој, ни кривој ни дужној, оде оно жалосног имања у неповрат, али шта ће, земља тврда, а небо високо. Опћински управитељ у Двору купио је један дио свиња, и одмах ћарио 100 круна, кад су сиромаци откупљивали свиње. Није с мјеста макнуо, а заслужио је 100 К. Није ли то Богу плакати. Жалосни Србин Зубер навуче и намами најприје људе на зло ради своје и свога Жидова користи, а други Србин у том злу заслужује поврх свега сиротињског јада још 100 К. Наш народни лист „Српско Коло" сваком приликом пише и учи нас, да Србин треба један другог да помаже, да свој народ, а сви спадамо у тај народ, воли не само ријечима, него дјелом, а ено шта раде она двојица. Право Ви рекосте једном приликом, да сваки који хоће да буде и да се зове добар Србин, мора бити и добар, душеван човјек. Мени је крвавији на очима свој, кад ме глоби и гули, него туђин, према оној народној: Ко ти је ископао око? — Брат. Зато је тако дубоко. Али ипак има наше браће српске, која знају и за Бога и за душу. Па тако је било и овом приликом. И браћа Михаило и Благоје Боројевић из Сочанице помислише и на Бога и на душу, и на своју српску сиротињу, која је невино пострадала. Купише и они на дражби око 65 комада сиротињских свиња, па их одмах без икакве своје награде и икаква ћара вратише сиротињи, само да кајишари не деру кожу са ње и да свиње њима у шаке не дођу. Ево вам браћо примјера, како треба у народу за народ радити. Ко тако ради пратиће га благослов на

сваком кораку и у сваком раду и предузећу. Није наш народ за бадава рекао: Боље да те смрт пријека дигне Него суза сиромашка стигне. М. М. Ј.

Шта ое зОива у нас н у свијету. Прошла година код нас и у свијету. Прошла година није нама у Хрватској и Славонији донијела никакових ванредних успјеха. Владина странка што отворено што скривено помогла је Беч против Маџара. Дошло је до ријечке и задарске одлуке, у којима су Хрвати и Срби изјавили, да сваки народ, дакле и Маџари, имају право да се боре за своју слободу, али исто тако дужност је и Хрвата и Срба да траже и своја права и своју слободу. Ове су одлуке, јер су права изјава слободне народне душе, јако погодиле владину странку, која се сама зове народна, па је ступила у најжешћу борбу против онијех српских и хрватских листова и људи, који бране ријечку и задарску одлуку. Против њих су устали и Франковци од Старчевићеве чисте странке права и подоста католичких попова, који имају свој лист у Загребу: „Хрватство". Али се здружена опозиција спрема на борбу и зато је издала проглас на народ, о коме говоримо на другом мјесту. Народ ће имати приликом саборских да каже своју. У Далмацији је сабор прогласио равноправност српскога народа са хрватским и сабор се изјавио за то, да се уведе опће право гласа. У' Угарсној траје борба између Маџара и владара даље. Све је застало, јер се не плаћа порез, нема асентације па нема ни рекрута, жупаније не слушају владе и машина државна запиње. Како ће се борба свршити, тешко је казати, али да ће владар попустити донекле, изгледа као сигурно. У Аустрији траје борба између Нијемаца и Словена даље. Нијемци се боре за своје господство, а Словени траже равноправност. Сабор у Бечу не може да ради већ неколико година и борба се преноси и у нову годину. У Србији се полако, али стално, крећу ствари све на боље. Уставни владар, краљ Петар, каквом мало премаца има у свијету, чува народну слободу и устав, на који се заклео. Земља напредује, јер је богата, и док се наоружа с новим топовима и сагради још неке жељезнице, још ће боље бити. Послије оних чуда, што је радио пок. краљ Александар у земљи, не може доћи до свега добра преко ноћи или за један дан, али ће вријеме залијечити тешке ране, које је краљ Александар I. задао. У Црној Гори дао је кнез народу устав и скупштина ће народна (сабор) сад расправљати државне ствари, које је кнез с&м до сада рјешавао. Бугарска се оружа и спрема за све догађаје. Данашња влада није народна, него влада кнеза Кобурга,