Srpsko kolo

Год IV.

Српско колб

..••• А Стр. 3.

Црногорци их на све стране разбију. Шћепан је дошао 1767. године у Црну Гору. И кад га Турци не могоше силом уклонити они потплате једног његова слугу, Грка, који га 1774. године из потаје умори. Тако пропаде овај чудни човјек, оставивши међу Црногорцима врло лијепу успомену. Иза Шћепана опет је загосподарио Црном Гором онај исти митрополит Сава, али и он умре ускоро, 1782. године. Иза Саве постане митрополит Петар I. Петровић, прозван од Црногораца свети Петар. Овај честити, мудри и свети човјек владао је Црном Гором скоро четрдесет година, све до 1830. године. Живот његов пун је муке, борбе, јада, са мало радости. Борио се с Турцима, Французима, али највише му је јада задавала домаћа непослушност, неслога и раздор. Чим је постао митрополит отишао је у Русију ради помоћи у новцу, књигама, црквеним разним стварима, што је Русија увијек давала Црногорцима. Док је он тамо био ударе Турци под Скадарским везиром Махмут-пашом Бушатлијом на несложне, завађене Црногорце, поробе Црну Г ору, освој е Цетиње, поруше ту манастир цетињски и начине другу грдну штету. Епархија Призренска: Ц{. Кад дође кући нађе племена завађена, закрвљена, једна су кривила друга због несреће, земља опустошена. Дуго је имао посла док је све уредио опет. Двапут је иза тога опет Махмуд-паша ударио на Црну Гору, али сад су Црногорци били сложни под својим владиком. Први пут му разбише страшно војску, а други пут још страшније, па убише и њега самог и отсјекоше му главу метнуше у Цетињу на високо мјесто, да је свако види. Иза тих бојева са Махмут-пашом, дошло је до бојева с царем француским Наполеоном. Наполеон је био отео од наше државе Далмацију, која граничи с Црном Гором. Кад се Наполеон заратио с Русијом, онда на позив Русије ударе Црногорци на Французе у Далмацији. Црногорци су отели од Француза јужну Далмацију, и кад је послије Наполеон био свладан од Русије и других држава, предаду Црногорци на захтијев руског цара нашој др-

жави ту земљу, што су је неколико година својом крви натапали, то је било г. 1815. Године 1820. удари босански везир Џелалудин на Црну Гору с великом силом, али му Црногорци смлавс војску. Десет година иза тога умре Петар у старости од 81 године. Он је живио тако побожно, свето, праведнички, да су га Црногорци штовали као Светитеља а штују га и сад, долазе на његов гроб као на светитељски и зову га свети Петар. Његова проклетства бојали су се Црногорци као живе ватре, и то му је било најјаче оружје, да их умири: клетва.

Педесета година Љубомира Кршановића српског добротеора. И народни лист „Српско Коло" са захвалношћу спомиње име познатог родољуба и српског добротвора Љубомира Крсмановића, трговца из Београда. Љубомир Крсмановић родио се 1856. године 14. фебруара у Брчкој у Босни. Већ трговина његова деда Миће Крсмановића била је веома разграната и име њезино на далеко познато. Његова је кућа била отворена свима, који су потпоре требали, и многима је и многима добро учинио. И сами су га Турци \а Грачаница на Косову. ПОШТОВали И вазда Су водили озбиљна рачуна о њему и раду његову. Заштитник кмета и рајетина, потиштених и гоњених био је свагда Мато Крсмановић. У такој се кући васпитао Ристо, отац Љубомиров, а тако исто и син му Љубомир. Он је имао петоро браће и две сестре и све је то смрт покосила у раној младости. Матери је Петрији остао јеДинац Љубомир, па је сву љубав усредоточила у нези и бризи, да га васпита као човека и Србина, карактера и родољуба. И мати је тако васпитала и отхранила сина свога, док је отац био стално у послу, по трговини. Основне школе Љубомир је учио у своме родноме месту. У деветој години оде из Брчке у славонски Брод. Зашто га је отац извадио из српске школе у Брчкој, казује се ово: У брчанској школи био је учитељ неки доста прек и осоран свештеник. За једну ђачку кривицу хтеде он исћушкати све ђаке, али, кад