Srpsko kolo

Ш:. ■ Стр. 2.

СРПСкб К0Ј10

Род. IV.

Тако у Угарској дођоше на владу Фрањо Кошут и други људи из опозиције (из странака противних досадашњој влади). Прво дјело нове владе биће, да даде народу у Угарској опће право гласа, то јест право гласа за саборске изборе сваком, ко има одређен број година, па макар не плаћао никаква пореза. Ова промјена у Угарској имаће одјека и код нас и зато је она и за нас важна. Кад је народ у Аустрији добио, а у Угарској ће добити опће право гласа, мораће се дати и нашем народу, буде ли у нас и мало срца и воље. Нису ни други народи од нас бољи.

А држимо за сигурно, да ће нова маџарска влада знати више поштовати права наше земље, од досадашњих влада маџарских, јер људи, који су сад на влади у Маџарској, често су пута изјавили, да су противни том, да се Хрватској и Славонији чине неправде. А Маџари још нису извојевали оно, што су жељели, па знаду, да никад неће ни извојевати, буду ли раздраживали нас. Уз то све биће брзо и наш сабор распуштен и наређени нови избори. Ово морамо запамтити и радити из све снаге, да у нови сабор изаберемо што више народних људи. Ми се не смијемо ни у кога уздати, до у своју снагу. Изаберемо ли*у сабор лијеп број наших људи, онда ће и други с нама рачунати, макар народне странке и не имале већине у сабору. Судба наша у нашим је рукама. Српски народ мора показати, да је достојан својих предака, који се ничег нису страшили, кад је ваљало радити за срећу и слободу народну. А. Женидба Јова Сарајлије, Запросио Сарајлија Јово, На далеко лијепу ђевојку; По даљини ни далеко није: Преко Босне у Херцеговину; Ал' се с љутом змијом завадио, С љутом змијом Лимуном хајдуком, Тешко му се Лимун заклињао: „А да би ме не родила мајка,

„Већ кобила, која коње рађа! „Не ћеш твоје загрлити злато „У твојему шехер-Сарајеву". Тако стаде три године дана, Пише књигу ђевојачка мајка: „А мој зете, Сарајлија Јово! „Ево има три године дана, „Од како си испросио злато, „Нит' је водиш, нит' одговор дајеш, „Већ су мени свати додијали, „Ја ћу дати Мару за другога". Књига дође Сарајлији Јову, Књигу учи, грозне сузе рони; Питала га остарјела мајка: „А мој сине, Сарајлија Јово! „Отклен књига, огњем изгорјела! „Те је тако жалостиво учиш?" Мајци Јово право казиваше: „А бора ми, моја стара мајко! „Ова ј' књига од моје пунице, „Да ја идем и водим ђевојку, „Али ће је дати за другога; „Сјетуј мене, мила мајко моја! „Ја како ћу провести ђевојку „Од проклетог Лимуна хајдука? Мајка Јову тихо бесједила: „Сине Јово, жив ми био мајци! „Купи, сине, кићене сватове, „Све јунаке младе нежењене, „Који нејма ни оца ни мајке, „Кога нема нико зажалити; „Хајде, сине, на срећу јуначку". То је Јово мајку послушао, Те покупи до триста сватова, Све јунака, младих нежењених, Који нејма ни оца ни мајке, Кога нејма нико зажалити; Здраво свати гору пријеђоше И дођоше двору ђевојачком; Лијепо их тамо дочекали: Коњма даше зоби и сијена, А сватов'ма господску вечеру; Јова воде у бијеле дворе, Ђено сједи мајка и ђевојка. Сви сватови рахат и весело, Невесео Сарајлија Јово; Питала га ђевојачка мајка: „А мој зете, Сарајлија Јово! „Што си тако врло невесео? ,,Ал' ти н'јесу твоје шуре драге? ,,Ал' ти није у вољу вечера? ,,Ал' ти није моја Мара драга? На то њојзи Јово одговара: „Прођи ме се, ђевојачка мајко! „Све је л'јепо у двору твојему, „И моје су шуре мени драге, „Твоја Мара и одвише драга; „Али ево јада изненада: