Srpsko kolo

Год. VIII.

СРПСКО КОЛО

Стр. 3.

рем рашири и пбсле тешких преговора са грофом Куеном пошло јој је 1о за руком. Нова влада је за то, коалиција је за то и јоШ овај месец сабор ће створити закон, којим ће добити право гласа код нас још око 230 хиљада људи. Онда ће још требати краљева потврда. Само то да нам је дочекати, па онда шта било. Нека дође до борбе ма какве, ми ћемо је тада много и много лакше водити. Од тих 230 хиљада биће ратара преко 200 хид-ада. Дакле, престаће оно ало, да чиновници одлучују о судби нашој. Ми ћемо од тада сами о њој одлучивати. Са онима, који су до сада имали изборно право биће свега изборника на 270 хиљада, а од тога јамачно 220 хиљада ратара. Ако тада будемо зло бирали, нећемо требати никога више кривити, до себе. Како себи скухамо, тако ћемо кусати, како простремо, тако ћемо лежати. Кад наши посланици буду имали ослонац на 240 хиљада ратара и других слободних људи, онда ће они моћи другачије говорити. Онда се они неће морати бојати, да би се насилним изборима могло отети народу и земљи и оно што имамо, па због тога трпети, што друкчије не би ни за што трпели. |; \11,ан када краљ потпише закон о проширењу изборног права, биће почетак нашег ослобођења, почетак оног доба, када ћемо ми у својој кући сами господарити, не бојећи се да ће нам на врат засети којекакве пијанице и пропалице племићке. Више не ће наша судба ни од чега зависити, до од наше свести, а те је, хвала Богу, сваки дан више и међу српским ратарима. ЈЈЗато тај дан очекујемо са жудњом. А кад он прође, народ ће благосиљати људе из српско-хрватске коалиције, што су му својом вештином и мудрошћу извојевали јако оружје у борби за права народна. Тада ће и уведење опћег изборног права бити врло, врло близо. А. кад се оно уведе, онда ће посве престати бојазан за нашу слободу и права народна и зсмаљскв, д

Из народа, Из Бешенова се туже, како међу тамошњим Србима влада неслога, да се често догађају отмице девојака, пољске штете (потрице) да се не могу избројати, колико их је. А уз све то тамошњи Срби да се не држе оне свете „Свој своме". 1895. год. дошао је, вели наш дописник, у то место Јеврејин Хелер с џаком на леђи и отворио у горњем крају дућанчић. Испрва су Срби

сами, осим неколико изузетака, као мухе на мед наврли у дућан тај, ма да је у месту српски дућан. Кад се Хелер помогао, осилио се, па сад јавно псује оног, ко не пазари код њега, дочекујући чак и децу пред дућаном. Има деце српске, која би волела куповати код Србина, па кришом оду у српску радњу, али жалосни Срби родитељи, кад то сазнаду, удри псуј по деци. Тако је једна девојчица из горњег краја упитала другу, чији је отац опћински одборник, зашто она иде Хелеру. А мала рече, да не сме од оца на друго место. Жалосна јој оца! Па и црквени тутор бешеновски воли Хелеру него Србима. Веле да и потребе за цркву купује код њега. Право човек има. Као вели, дедови жидовски дигли су Србима цркве и уздржали, па треба њихове унуке помоћи, а не Србе. Како радимо, тако ће нам и бити. Само се онда немојмо чудити, шта то би, као да нам је ко други крив, а не ми сами.

На њиви, О класје моје, испод голих брда, Мој црни хљебе, крвљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних птица, моја муко тврда?.. Скоро ће жетва. Једро зрно зрије, Над златним житом трепти сунце врело, Ал' мутни облак хвата моје чело И у дно душе гром пада и бије. Сутра кад овдје, на откосе свјеже, Са чистом росом рано јутро пане, Снова ће тећи крв из моје ране И моја душа зацвилиће теже. Сву муку моју, напор црна роба, Пожњеће силни, без труда у миру; А мени само, ко псу у синџиру, Бациће мрву ... 0, срам и грдоба!.. И нико неће чути јад и вапај, Не боле муке пијану господу., . Сељаче голи, ти си прах по поду, Трпи и вуци и у јарму скапај. 0 класје моје испод голих брда, Мој црни хљебе, квљу поштрапани, Ко ми те штеди, ко ли ми те брани Од гладних птица, моја муко тврда?... „Развитак" Алекса Шантић.

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.