Srpsko kolo

Год. VIII.

СРИСКО КОЛО

Стр. 3.

за сваку опћину (види точку 2.) установи рок, прије којега се кукуруз не смије брати. Установљени рок имаде котарска област одмах разгласити тамо обичајним начином, позивом на ову наредбу и уз упозорење на посљедице непослуха. 3. Против ових одредаба котарских области припада интересентима право утока на вишу област, који уток не ће имати обуставне моћи (§ 57. сл. б закона од 5. фебруара 1886. о устроју жупанија и уређењу управе у жупанијама и котарима). Подједно имаде котарска област о установљеном року изравно извјестити кр. земаљску владу и кр. жупанијску област. 4. У крајевима, гдје господари уз домаћи или ини касније зорећи кукуруз сију, ради тога да послије њега могу сијати озиме усјеве, може котарска област дозволити тим господарима, да раније побирају тај кукуруз. 5. Прекршитељи ове наредбе казне се по управним областима редовитим молбеним путем затвором од 1—10 дана или одговарајућом глобом, рачунајући за сваки дан затвора 10 круна. 6. Ова се наредба не протеже на кукуруз за зелену крму, на кукуруз, који се гаји у вртовима, поткућницама или у опће у ограђеним земљиштима или се гаји вртларским начином, да се произведе зелен кукуруз за уживање људи (кухање, печење или за укухавање). 7. За градове са уређеним магистратом ваљају, смислу сходно, исте установе, као и за котарске области. 8. Ова наредба стаје на снагу даном проглашења у „Зборнику закона и наредаба, ваљаних за Хрватску и Славонију". Д-р Томашић в. р. Ова наредба изашла је у Зборнику закона 31. августа о. г. Молимо ратаре, да нам јаве узгред, кад нам пишу, шта мисле о овој владиној наредби.

Курсула, — Од Јована Драгашевића. Варваринско поље Притиснула војска, и српска и турска, Да с' крвнички коље. А на пољу злокобиву, Очајну мејдану, Стоји јунак, црн делија, На коњицу врану. Хрже коњиц, земљу бије, Баца пене бледе А делија џилит игра Две га војске гледе. Црни Арап мејдан хоће, Па иште јунака.

Да с' поздраве и познаду Ватром из пушака. Оружије и одело Све у суху злату Стоји јунак, црн делија На бесноме ату. А из војске српске јунак се појави, Крвавог одела, очију крвавих; На њему не беше кадифа у срми, Већ дебело сукно у тој мркој крви; На ногама нису чизме сврх местава, На глави му црна шубара јагњећа, А широку палу бацио на плећа, Те с рамена лева крвав балчак сева. Па се тако диго да дели мејдана, А под њиме танка бедевија врана, Дао јој дизгине, па је руком чеше, Чибука се маша и у кремен креше, Запалио лулу, облаци се вију, А кобила танка испружила шију, Па тако лагано иде пред делију. Насмеја се Арап — на смеј му се дало, Што пијано Влашче на коњу заспало, Па с' окреће својим', да с' и они смију, Каквог му Ђаури шиљу мејданџију. А Курсула само пуши и димани Сиграчка су њему крвави мејдани. Тек Арапу црном дуго се не чека: Кубурлијом бије јоште из далека; Не може да трпи. жудан бојне славе, Зажелео с' крви, хоће русе главе, Па још једну меће — ал' Јово с' не креће. Зачуди се Туре; вришти вранац љути, Па хрже — и слути да ће погинути. А Курсула иде све Арапу ближе, И кобила поче ушима да стриже, Па издиже шију, те гледа делију. Сад Курсула лулу тури, А с рамена пала сијну, Па ободе љуту змију И потече Арапину. Пуче пушка Арапова, Те замагли мејдан-поље (А у Јова пушке нема Он свакада само коље). Ззекну љута бакрачлија Под ребрима бедевије, И заблиста тешка пала У српскога мејданџије. Љута змија бедевија Четир копља подскочила, И у једном јоште скоку Па да здроби вранца чила, Ал да видиш љута јада, Од Арапа, дели-Мује Кад у Срба очи згледа Препаде се ка' од муње.