Srpsko kolo

Год. Ш1.

СШСКО К .ОЛО

Стр,

Различита начини тамаљења пољских мишева. Пољски мишеви спадају међу највеће непријатеље ратарства, па када се појаве у већим множинама, како је то било 1903. и 1906., начине на пољима грдну штету. И ове су се године појавили ти глодавци у толиким множинама, да су на многим местима управо опустошили поља, која, пуна мишјих рупа, пружају гледаоцу управо жалосну слику. Особито много штете учинише у равној нашој Славонији. Кад би се мишеви одржали у толикој множини до јесени, били би јесенски усеви извргнути највећој погибељи. Да се томе злу доскочи, издала је кр. зем. влада наредбу о тамањењу пољских мишева, а а и ми подсећамо своје читаоце на погибељ, која им прети од мишева, ако се не даду свим могућим средствима на њихово тамањење. Навешћемо према „Господару" нека средства и начине, помоћу којих се могу наши господари решити тих немилих гостију. 1. Сахарин-стрихнин-зоб. Приређује се тако, да се ољуштено зрње зоби ослади са сахарином и промочи са стрихнином. Овако се ослађена и отрована зоб меће у мишје рупе. Мишеви је пождеру, те се отрују. Овакову зоб производи кемичка творница А. ШазтиШ & Сотр. и СШепзепи код Хамбурга (у Њемачкој). 2. Куживо за мишеве (1^бШегоу ВассПиб 1урћ1типпит). У ово се средство намоче комадићи хлеба те се помећу у мишје рупе. Мишеви, који се наједу тога хлеба, оболе од тифуса и поцркају. И здрави мишеви, дошавши у дотицај с онима, који су на тај начин оболели, добију ту болест, те поцркају. Ово средство није шкодљиво ни за људе ни за домаће животиње. Не делује отровно чак ни на штакоре ни на хрчке. Ово се средство може добити код кр. хрв. слав. земаљског бактериолошког завода у Крижевцима заједно с напутком, како се имаде употребљавати. 3. Фосфор. Од фосфора се и кукурузнога брашна направи каша, у коју се умаче ражена слама изрезуцкана на комадиће дуге 20 цм. Ова се слама тура у мишје рупе, те се ови 0Т РУЈУ с фосфором. На тај је начин уништавало пољске мишеве властелинство у Феричанцима. 4. Сличне су фосфорне пилуле, које се могу добити код лекарника I. бјросга у Печуху (у Угарској) а употребљавају се тако, да се помећу у мишје рупе. 5. Заразни вирус. Добива се у „1пбШи1 Раз^еиг 1ађога*оЈге5 Раз1еиг СћатвеНапс!", ВисЛтребЈа, IV. АпсЈгазу и!сга 105., где се до 6 ију такођер потање упуте о употреби. Дене за поједина средства нисмо навели,

јер се оне јако мењају. Равнања ради наводимо, да се н. пр. куживо за мишеве издаје уз ове цене (у Крижевцима): 1. Код наруџаба до 3 оброка стоји 1 оброк 1 круну. 2. Код наруџаба преко 3 оброка прва 3 оброка стоје сваки 1 круну, а сваки идући до 10 оброка по 50 филира. 3. Код наруџаба преко 10 оброка сваки се идући рачуна 20 филира. 4. Куживо за тамањење пољских мишева волухарица продаје се прва три оброка уз 1 круну по оброку, а сваки идући по 20 филира. Један оброк доста је за 2000 комадића хлеба, а то може бити доста за 1 кат. јутро. Према томе ово средство није скупо. 6. Затрпавање мишјих рупа. Код свих горе наведених средстава важно је то, да се отров не меће у све рупе. Велика је већина мишјих рупа празна, па би значило трошити време и новац, кад би се у празне мишје рупе бацао скупи отров. Зато се препоручује, да се што више мишјих рупа ногом или штапом затрпа, а отров меће само у наново отворене рупе. 7. Хватање мишева. Мишеви се могу и ловити те убијати. Прикладан начин за то је овај: У земљу се укопају лонци с трбушатим (избоченим) странама. У лонац се улије нешто воде али не толико, да би миш пливајући могао из лонца искочити. Лонце ваља сваки дан прегледати, похватане мишеве повадити и поубијати. Ловити се могу мишеви и на тај начин, да се н. пр. уз међе ископају 40 до 50 цм. дубоки јарци, горе ужи доле шири, у које мишеви попадају, па не могу на поље. Ова се два начина могу и саставити тако, да се у јарке на размак од 13 до 20 мет. укопају лонци. Уз то је сваком познато, да за хватање мишева имаде згодних мишолозки. Но такове ће се с успехом у већини случајева моћи употребити само онда, ако мишева нема јако много. Иначе су средства, којима се мишеви трују, много боља и успешнија. 8. Број мишева умањује се и ваљањем тла, особито с бодљикавим ваљком, напашивањем оваца и свиња и убијањем мишева за плугом. За тамањење мишева најзгоднија је касна јесен и рано пролеће. У то доба нађу мишеви слабо хране, има их размерно мање, него иначе и тамањење је у то доба скопчано с најмањим трошковима. 9. Заједничко тамањење. Тамањење пољских мишева може уродити жељеним плодом само онда, ако мишеве тамане и суседи. То вреди особито за године, у којима се мишеви појављују у великој множини. Ако суседи ми-