Srpsko kolo

Год. УШ.

СРПСКО коло

Стр 3.

јали, да ће се Нијемци још више осилити. Стога се побуни војска, свргне Ивана и прогласи за царицу лијепу кћер Петра Великог Јелисавету. Дарица Јелисавета владала је од 1741. до 1762. Како јој је умро отац, док је била дијете, слабо су се бринули њоме други и она је била женска слабо образована. Уживала је само у забавама, кићењу, лијепој одјећи. Остало је иза ње 15.000 оправа (хаљина). Мијењала је често своје љубавнике и пуштала им да они владају. Ако су били људи врсни, онда се и владало добро државом. Мрзила је Нијемце силно, и стога су јој Руси опраштали све погрешке. Водила је и рат са пруским краљем Фридриком, помажући нашу државу, у којој је у то доба владала царица МарИЈа Терезија. Руска војска показала је у тим дуготрајним ратовима много јунаштва и први пут изашла, да тако кажемо, на очи све Европе. Пред смрт Јелисаветину руска војска заузела је била већ и Берлин, пријестолницу пруску. За владе Јелисавине учињено је много за науку и умјетност у Русији, отворено је прво руско свеучилиште у Москви, Академија вјештина у Петрограду, прво руско позориште у Петрограду. Она је подупирала радо руске књижевнике. , Јелисавета умре 1762. године, а за насљедника прогласила је сина своје сестре Ане, која је била удана за једног војводу њемачког, Петра треЋег. Петар није владао дуго. Он је само по матери, кћери Петра Великог, био руске крви. Отац му је био Нијемац. Огхрањен је био Петар по њемачки, волио је све њемачко и клањао се пруском краљу Фрицрику као да је божанство. Био је ожењен с једном њемачком принцезом, Катарином. Ова је, напротив свом човјеку, научила брзо врло добро руски, упознала се с руском историјом, руским обичајима, тражила без престанка руско друштво и вршила све одредбе православне вјере. Руска странка на двору заволи је због тога. А осим тога била је необично лијепа, паметна, образована; ума бистра, проницава. Кад је руска стра ша видјела како Петар трећи све више тегли на њемачку страну, а нема појма ни о чему што цар мора знати, побуни против њега војску, баци га у затвор, а прогласи за царицу жену му Катарину, чије је владање било тако славно, да је и њој дано у руској хисторији име: „Велика". То је било 1762. године, шест мјесеци иза тога, што је Петар засио на пријесто. Ускоро иза тога удаве Петра трећег

у тамници из страха, да би његови људи, док је он жив, могли још дићи буну и крваво се осветити онима који га свргоше с пријестола. б.

0з ратарских писама о изборима. Избор у Слатини. Читам у нашем листу о избору 28. прошлог мјесеца, па ме управо у срце дира, да вам јавим како се радило око избора у опћини Ново-Буковичкој. Молим Вас да изволите тај мој допис уврстити у први број нашега листа. Пред избор на 8 дана у поглаварству НовоБуковичком није се ништа радило, већ се кортеширало и мудровало како да народ преваре. Наш начелник Каисћег, тобоже велики Хрват, дао је налог Марковићу редару који је разнашао исказнице по селима, да сваком каточику уручи исказницу, а кога Србина нађе код куће, да му уручи, а к јји није код куће, да исказнице уништи. Тако је и било. На два дана пред избор трчкали су као бијесни пси и дан и ноћ по селима те народ тентали и наговарали на свакојаке начине да гласају за 2.д1его^8ко§. Наш благајник Бреговац рекао је једном Газијану, ако на избор не дође и не гласује за 2.Шего^8ко§, да ће платити 15 крунаглобе. Тако се свуда пријетило. На рачун опћ. благајне најмили су кола. која су возила изборнике који су гласали за 2д1е20^зко§. У селу Миклеушу сјео је у кола Србин Станко Јовановић и Мирко Вукосављевић, али их је четворооки писар опћинског поглавар. Филаковић хтио да истјера што су рекли да ће гласати за Белобрка. Око 8 сати на дан избора из свих села под водством опћинских гуликожа народчих јурила су кола иза кола, сами гласови за 2д1егоузко§ и сви су се поставили у два реда пред опћином на команду Каисћегоуи, а МЈестни судац дијелио је цедуље бИЈеле свима који су њихове присташе. Ва један час стигоше неколико кола Срба из Сухомлаке под српским барЈаком. Кад су доспјели међу њихова кола, скочи исти МЈестни судац, да подере барјак. Викао је скупа са неким чивом Кобепдегдот, да то није бчрјак, него да је ђубре — смрад, доље с тим. Каисћег гледа и само се смије. Када су пошли на избор, Каисћег се окитио са перјем у својој каруци, метнуо је са десна чиву ЗсћеЊега а преда се опет чиву Козепвег^а, који права гласа нема, те је пред њим скакао као медвед. Није ми чудо од ових уцјепљина швапских и мађарских, што су гладни паприкаша, него се врло чудим нашим кукавним Србима Софренији Радојчићу из Виљева, Павлу Вујановићу и Љубоји Гвозденовићу из Сухомлаке, што су гладни паприкаша. Софренија стајао је пред начелником као дијете пред учи-