Srpsko kolo

Стр 6.

СРПГКО коло

Гои. ?П1.

Првих година хтио је Александар чак увести устав, то јест дати народу право да преко сабора судјелује у стварању закона и упразљању с државом. Јер он сам казао је једном, да је немогуће једном човјеку управљати тако големом државом. Тако је Александар владао првих пет година. Али послије постајао је он све шкртији у

овом напредном раду, све неповјерљивији, док се није вратио готово на исто мишљење, какво су о владању имали првашњи владари и стао арогонити све људе, који су тражили за сав народ слободу и побољшање ратарскоп" стања. б

Једна добра ствар у Србији. Србија је ратарска земља као и Хрватска. Зато и држава са своје стране мора што више чинити да се унапреди ратарство у њој. Једна од таких установа које раде на унапређењу ратарства јесу срески економи и срески расадници. (Јваки котар (срез) у Србији има чиновника који је свршио економске школе. Његова је брига да народ подучава у бољем обрађивању земље, а уједно да предлаже вишим властима

све што је потребно чинити за његоЕ". котар. У сваком срезу има и срески расадник. Ока 5 хектара земље узме држава и на њему економ: срески подигне расадник свакојаког воћа и грожђа. Одатле се шири напредно воћарство и виноградарство по свему срезу. Србија извози годишње за много милиона сувог и сировог воћа, и тај извоз бива сваке године све већи, баш заслугом ових среских расадника. На овој слици -видите кућу у расаднику и један део расадника у срезу Јадар.

Србин сељак о „свој своме". Христос се роди! мила браћо, Србадијо драга! Не морем одољети срцу, да вам не честитам свима Божић. На првом мјесту нашима борцима Српске Самосталне Странке, на другом мјесту уредништву „Срп, Кола" а на трећем мјесту свој браћи Србадији славној желим сретан Божић и свако задовољство ове године. Да будемо сви скупа живи и здрави и у свакој борби сложни, те да подупиремо и поучавамо један другога, гдје можемо. На жалост, код нас је слаба слога међу нама Србима. Да вам у кратко опишем један примјер. Ми до сада у Буковици нисмо имали трговца другога него саме Чивуте, те смо молили Бога да добијемо

свога Србина. Ево смо сад, хвала Богу, добили Остоју М. Стојнића, врла добра, поштена и солидна трговца, те нас многе управо то весели као да смо Бог зна што добили. Само наше кукавице виљевачке то ништа не весели, Ишао сам на трећи дан католичког Божића из уреда опћинског поглаварства и срио сам два Виљевца гдје иду из дућана Чиве Шовара, баш у комшилуку тога нашега Србина. Рекао сам им, зашто не иду своме Србину. Одговорише ми: Србин ће бити, па отићи. Шовар ће нам нам остати и даље. Срамота их море бити и стид гдје помажу Чиву а не свога човјека. Када би сви тако рекли, наравски да би Србин морао отићи. Зато, браћо Срби, упамтите ону нашу: „Свој своме"!