Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

19

митрополиту Амвросију неће дати берат, и да га Порта неће признати за митрополита скопљанског.

Али, када смо пренели тежиште наше радње на Норту и у Султанову палату, онда се нисмо могли·ограничити на једино скопљанско митрополитско питање, него смо га морали проширити помишљајући на разне начине, како би се црквено питање поставило на ширу основу, а да опет за то не изгубимо потпору руске дипломације. И природно је да смо се, у први мах, зауставили били на мисли о успостављењу пећске патријаршије, старајући се уз то дами у питању школском обезбедимо успех пристанком турске владе да нашим сународницима допусти, сагласно већ датој иради, отварање школа, ако испуне законом прописане Формалности.

Разуме се, да је, осим ова два питања, и питање о нуфузима било предмет особите пажње српске владе. У више прилика давао је Његово Величанство Султан нашем цариградском посланику обећање, да ће заиста уважити жеље наших сународника : да ће се у Скопљу поставити Србин за митрополита, и да ће се допустити да се отварају школе у свима местима, где су поднесене за то уредне молбе према турским законима. Међутим је време пролазило и то што смо ми желили, да се што пре учини, непрекидно је биле одлагано. За време критског питања и заплета, грчко-турског ми смо мислили, да можемо са више енергије, са више настојавања порадити на овоме питању. И прилика се за то дала у једном случају пред сам Ускре, почетком априла месеца

ож