Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

кад смо препоручили нашем посланику у Царитраду да изјави, да ће од задовољења права наших сународника зависити наше пријатељско држање према турској царевини, које смо од самог почетка источних заплета били заузели и пз познате нам жеље Европе, да се не ремети зфафиз дпон интегритет турске царевине и из убеђења и увиђавности, да је корисније и за нас, да се мир на Истоку одржи. Та изјава, која је, истина, учињена у учтивој, али доста категоричкој Форми, имала је за резултат, да су из Јилдис-Киоска, из палате султанове, послате наредбе валијама с0лунском и битољском да отворе српске школе у свима местима, где су поднесене уредне молбе, да је нашем посланику саопштено: да је патријарху препоручено да се у Скопљу постави Орбин за митрополита, да је Њег. Вел. Султан заповедио, да се питање о нуфуз-тескерама узме у 03биљно разматрање те да се нађе модус, којим ће се задовољити наши сународници, и, напослетку, да ће се питање о границама и имању српског манастира Хилендара, које се већ од дужег времена расправља, по ново проучити и да ће се осигурати манастиру његово имање према правима, која на основу царских Фермана од векова ужива. То саопштење учињено је од стране првог секретара султановог нашем посланику баш на Велики Петак. Бојећи се да се приликом ускршњих празника не понове они исти немили призори, који су се десили о Божићу у Скопљу —- ми смо поручили нашем посланику да дејствује код Порте, да се митрополит Амвросије још пре Ускрса