Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

25

ника Срба, стварају и осигуравају мир у својој царевини да на такав начин олакшају и нама продужење пријатељске политике према, Турској, коју водимо од толико година и од које не желимо да одступимо, без велике нужде и невоље.

А сад, пошто сам вас, господо посланици, упозвао са радњом владе краљевске у питању црквеном, дозволите ми да вас укратко упознам и са резултатом наше радње у она два друга питања, школском и питању нуфуском.

Кад је непосредно из Јилдиз-Кијоска издата. заповест солунском и битољском валији да дозволе отварање српеких школа у својим вилајетима, та. непосредна заповест имала је за последицу, да су у брзо отворене две српске школе у солунском вилајету : једна у самом Солуну на Вардар-калији, друга у Водени, а то као да је на границама до којих се простире у знатној већини српски живаљ, а преко тих граница, настаје више грчко и цинцарско становништво. Продужена је радња на отварању и других школа. Неке молбе нису биле уредне, па су доцније поправљене и наново су слате на одобрење, п близу је решења питањео отварању школа у Ђевђелији и Јениџе, Вардару и другим местима. У Битољском вилајету отворене су школе у Битољу п Прилепу, а близу је, да се отвори школа и у Крушеву, и добијене су дозволе за отварање школе у области Кичева и Пореча.

Ни у овом питању постигнути резултат није одговорио нашим жељама и захтевима, али се ипак оно помакло у Напред и надамо се, да ће се српске школе отворити и у свима оним местима,