Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

26

тде су тражене, у толико више, што су неколико пута из Јилдиз-Киоска понављане заповести валијама у тоже смислу и што у последње време изгледа, да и саме валије почињу ту ствар третирати са више предусретљивости према нашем тамошњем живљу.

Треће је питање о нуфус тескерама. То је питање о издавању уверења по некаквим статистичким листама, по којима се становништво у Турској бележи. У Турској су те нуфус-тескере у почетку гласиле више на име вере, нето на име народности, тј. издавале се на име Мусломана и на име православних Хришћана. Под насловом рум-милет, тескере се нису издавале само Грцима, него и свима другим Хришћанима у Турској. Доцније, кад су Бугари у Турској империји добили самосталну бугарску цркву, почеле су да се нуфус-тескере издају и на име бугармилета, чиме се хтело да обележи, да притежаоц те тескере припада бугарској цркви. Али чим се

у нашем тамошњем народу пробудила свест о

његовој српској народности, он је почео да тражи да му се нуфус-тескере издају на име „Србо-милети“, те да се тиме разливују и од Грка и од Бугара, И ово његово тражење је тако праведно и основано да се не може мислити, да ће Висока, Порта одрећи му задовољење. Међу тим, као што сам у почетку овога излагања казао, и питање о нуфус-тескерама и питање о школама, биће решено онда, кад буде решено питање о цркви, јер где је тод била црква које народности организована и призната, тамо су онима, који припадају