Srpsko pitanje u Turskoj pred Narodnom skupštinom : (sednica skupštinska od 12 julija 1897. godine)

о =

тој цркви, издаване нуфус-тескере на име те цркве.

То је, господо, оно што сам имао да одговорим на питање г.г. посланика, Гершића и Ћурчића, у ком се правцу кретала радња краљевске владе односно црквеног и школског питања наше браће у Турској. Овим сам, у исто време, одговорио и на оно питање, да ли има наде, да ће се у томе доћи до повољног резултата. Те наде има. Последњи извештаји, које сам добио из Цариграда, показују да је патријаршија данас склона ла прими једно такво решење, које ће нас задовољити у суштини, а њу у Фформи. Ти нам извештаји дају основа надати се, да ће цариградска влада и Њ. В. Султан, увиђајући корист за туреку империју од задовољења једне многобројне _ народности у Турској, учинити све, што од њих зависи, да се задовоље захтеви српског народа, који су врло скромни, јер иду само на то да се Срби у Турској изједначе у својим правима и црквено-школским интересима са Грцима и Бугарима. Ови су захтеви тако очигледно праведни, да су примати за основане од свега јавног мишљења Европе, и смем рећи, и од свих европских кабинета. Они су данас у тако јасној и чистој форми изнесени пред Европу и стављени на дневни ред, да се не може замислити, да европски државници превиђају њихов замашај и важност по мир и ред на Балкану и да се мора претпоставити да ће, кад дође на ред питање о увођењу рефорама у Турској, постарати се да те реформе буду такве како би и наш народ у Султановој