Stare srpske biografije. Knj. 1

СТАРЕ БИОГРАФИЈЕ ; МН

ови списи имају више врлина. Све недостатке богато накнађују истинска оданост Богу, топла поетичност, снажни лиризми, романтичност епизода, драматична живахност, израђен приповедачки стил, китњаста реторика, доста добра композиција, код неких и савршена, и, ван сваке сумње, њихова потпуна литерарност. Можемо се још похвалити да у старој заједничкој књижевности Срба, Бугара и Руса, само ми имамо ту врсту књижевности и тако развијену, и да су се старе наше биографије у препису и изводу, као и остале књижевне врсте, рашириле и по Бугарској, а нарочито много у Русији.

(Оне су, као и сва остала дела старе српске књижевности, писане српско-словенским језиком, т. |. језиком словенских апостола Св. Ћирила и Св. Методија, али са много особина, особито гласовних, блиског му српског језика.

Оснивач је старе српске биографске радње, као и целе старе српске књижевности, Свеши Сава. Тако је он написао Живош Св. Симеона, свога оца, али само као калуђера. Написао га је у почетку ХШ. века. Затим је, ускоро за њим, његов брат краљ Стефан Првовенчани написао такође Живош Св. Симеона, али не само као калуђера него и раније као владаоца, па описује доста догађаја и за своје владе. По том „Доменшиан монах опширно пише Живош (Св. Саве који је потпуна биографија Св. Саве од рођења па до смрти, и опет краће љћовош Св. Симеона, по Св. Сави и Стефану Првовенчаном. За њим долази Теодосије монах који прерађује Доментиново дело Живош Св. Саве и даје му све особине средњевековног романа, Сви. су ови биографи из ХШ века. Једино за Теодосија још није утврђено да ли припада крају ХШ или почетку ХМ века. :

У ХМ веку је архиепископ „Данило и његови настављачи. Он пише животе осталих владалаца и | архиепископа после Немање и Св. Саве, и то