Stare srpske biografije. Knj. 1

УШ миливој БАШИЋ

о краљевима Радославу, Владиславу и Урошу ! укратко, а опширније о краљу Драгутину, краљици Јелени, жени Урошевој, и краљу Милутину. Он је. написао и кратке биографије архиепископа после Св. Саве: Арсенија, Јевстатија 1, Саве П, Данила ћ, Јакова, Јевстатија П, Саве Ш и Никодима, Његови безимени ученици настављају и пишу о краљу Стефану Дечанском (можда нешто ио Милутину), и једном делу владе Душана као краља, о архиепископу Данилу [, као и о патриарсима по њему: Јоаникију, Сави и Јефрему. Све су те биографије, како се мисли, писане посебно, па су доцније састављене уједно, под именом Живоши српских краљева и архиепископа. |

У ХМ веку имамо два биографа: Григорија Цамблака, игумана манастира Дечана, и Консшаншина _ плософа, секретара деспота Стефана, оба емигранта из Бугарске, Први пише, између осталог, Живош краља Стефана Дечанског, али мање историјски, а више легендарно и по народним традицијама, а други Живош деспоша Стефана, биографија тамна стилом, али врло испрпна, најбоља наша стара биографија у погледу историјском.

У ХМГ веку нема ниједне веће, праве биографије, што је разумљиво, јер су пропали стара српска држава и њени владари који су били штедри помагачи књижевности и културе уопће. Ипак се у ХУШ веку, наравно по обновљењу Пеђске Патриаршије (1557), јавља патриарх Пајсије који описује Живош цара Уроша, чије је тело тада било пронађено. То дело није у пуној традицији старих биографија, него је више у духу народних традиција тога времена.

Више биографија нема. Сем биографија има и кратких жишија, такозваних Похвала. У њима, сем похвале, може бити и по који историјски податак, то су: шовесна слова, или су састав љена од самих хвала: хвалнаја слова. Тако има похвала Св. Симеону и Св. Сави од Теодосија, па