Stari kralj : dramske slike jednog novembarskog dana u Albaniji 1915-te godine.

__ Раде. (показује јој попут шатора) Ено га.. спава! Много је слаб!

(На планини указује се Краљевска поворка)

_ Девојка. Сиромах! Није могао све ово да издржи! (гледа с Радом на планину).

Инвалид. (са Станојем и Женом причао је и | први опази Краљевску Поворку) Гле!... Таман сам хтео да вам кажем сад ћеи Стари Краљ да да наиђе а ето и Њега! (Жени и Девојци) Ајдемо ми, избеглице, напред, као Његова. претходница! (диже се пружа руку Станоју) Хвала ти, друже! Овакве ватре тешко ћемо наћи!

Станоје. (рукују се) Хоћемо, Стари, хоћемо: онда кад снови буду истина.... кад се вратимо својима!

(Жена и Девојка одобравају Станоју, поздрављају се и полазе десно. Раде их прати.)

Инвалид. (замишљено гледа попут планине. Не верује речима Станоја) Ко Бе то да дочека

и да ли ће то икада битиг!2... Не верујем,.... (Станоју) јер, видиш, (показује попут планинејк'о ова планина што је највећа од осталих овде, около нас, тако је и Његов престо био међу балканским главарима! Садао!2... Сада се, ето, спушта.... губи с Висине! А с Њиме и Његов народ! (одлази погружен десно)

ОБ