Stari kralj : dramske slike jednog novembarskog dana u Albaniji 1915-te godine.

Станоје. (испраћа Инвалида. Погружен је. Тешке га мисли море. Болећиво гледа попут шатора).

Раде. (маше руком избеглицама — ведрог је лица)......

_ (Краљева поворка све је ближе долини)

Станоје. (примети приближавање поворке у којој се распознаје Стари Краљ. Тргне се из мисли, повуче Раду) Раде! Стари Краљ је већ ту! Будимо Милију, да смо на броју, да одамо војничку почаст нашем Старом Краљу! (прилази нагло шатору и узима пушку)

Раде. (дрмусаМилију) Милија! Устани! (открива га)

__ Милија. (придиже се мало и разрогачених очију гледа око себе) Ко ме то зове, кад још лађа није пристала. (Око мене је море... још није време!

Станоје. (Стари Краљ наилази!

Милија. Не скидајте ме с лађе! Ено је Француска! Пустите ме њој! (испрекидано) пу... сти... те... ме!... (пада ничице. Како падне тако и остане. Умро је) |

Раде. (ослушне срце) Боже!... (Станоју) О је мртав! (скида шајкачу)

Станоје. (скида шајкачу.....)