Stari kralj : dramske slike jednog novembarskog dana u Albaniji 1915-te godine.

већ сахрањен Милија)... Видећеш, (Стари, видећеш!... МИ.

_ (За време док се Стари Краљ, погнуте главе, моли Свевишњем за покој душе умрлог Милије, Војник с пушком и фишеклијама, а на ногама у место обуће има' завијене крпе — силази с брежуљка и прилази ватри. Седа на камен, греје се — без шињела је — и: халапљиво гута комад прнозелене проје. Њему је окренут леђима само Стари: Краљ, јер се је Краљева свита — за време молитве на гробу Милијином — поставила иза шатора тако, да се не види.) «

Стари Краљ. (Пошто је завршио молитву враћа се ватри погружен. Примети Војника и изненади се кад опази како гута проју. Обраћа му се благо: Лакше, лакше! Задавићеш се!... (Остали полако прилазе). Е

Војник. (Летимично погледа Старога Краља и продужује да и даље гута проју). Не могу лакше, Господине, не могу! Четири дана и четири ноћи бејах без и једне мрвице!..

Стари Краљ. (Посматра Војника и обрће се Станоју, кога значајно погледа. Потом, примети да је Војник без обуће. Згране се.) Па... ти си бос2!2

Шта учини с обућом»!» Мон