Starmali

јУРЕЋУЈЕ ј$.ј. тЈоВАНОВИТ . ГЛ.АВНП САРЛДШЖ: АБУКАЗЕМ.

ГОДИНА ТТРВА У ј^ОВОМЕ рАДУ 10. Августа 1878.

"рТвДАЈЕ ШТАМПАРИЈА ЈГ аЈЕВИТчА ИЗЛАЗАК И ЦЕНУ види на забршетку листа.

РАДУЈМО СЕ! (Н V ДАН КАД С Е ПР0Г1АШУЈЕ Н Е 3 А В И ($Н 0 С Т СРБИЈЕ).

Ј/\в 5<*)

Свечан данак, — лакше нам се дише, Као да се стишала олуја. данас летн кроз све српске груди Електрична струја. Дивна струја, што срца осваја, Дивна струја, што даљине спаја, Данас вила са Србије спира Црну сенку вековних синџира Па јој пева песмом је огрева Мелем-песму старих наших снова: „ Српска мајко, ниси више туђа, Сад си своја и својих синова!" Ова песма плаћена је скупо. Драг си нама ти крвави цвете. А ми ти се данас радујемо, Радујемо, као мало дете! * Кад сирома стече себи дома, Својег дома, тад није сирома. Одумину боли, што га тиште, Поуздање ниче му у грудма Кад сме рећи за своје огњнште: То је моје пред богом и људма! Своја њива, своји виногради, У с в о м врту, ту се с в о ј е сади. Туђе руке жетву му не ломе Што посејеш с е б и је и с в о м е. Са две речи будућиост се ствара,

Те су речи: немам господара! После мука и р^кона бојни, Браћо^наша, сад сте с а м о с в ој н и. То нам наше радовање буди, Радујемо с' као зрели људи. * Где врлина под туђином дрема Онде гњезда за слободу нема. То је гњездо данас савијено, За њ је море крви проливено, Море крви српских мученика То је гњездо данас наша дика. Данас нови подижу нас снови, Душа лети најсветијој мети, Дух се слади с ојачали нади, Новом моћи нога ће да крочи; Новом добу надати се смемо, А што смемо томе с' радујемо, Р а д у ј е м о с' к а о ј а т е т и ћ а Коме нема без слободе жића. А облаци што се и сад муте . . . (Ох те бриге нек бар данас ћуте!) Уздисаји ... (то нек се претаји!) А те сумње . . . (нек данас не слуте!) . . . То је наше одкако се знамо, На то каде и сутра имамо, А д а н а с к е р а д у ј м о с е с а м о!